Vojnici Azerbejdžana i Jermenije koji ponovo ratuju zbog sporne teritorije Nagorno Karabah, međusobno se ubijaju između ostalog i srpskim oružjem, jer je naša država što javno, što tajno prodavala naoružanje i jednoj i drugoj strani.
Dve bivše sovjetske republike započele su nove oružane sukobe oko oblasti koja je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, ali je kontrolišu etnički Jermeni. Ratno stanje uvedeno je juče u obe zemlje, a u sukobima koji se vode što na zemlji što iz vazduha samo u toku jednog dana ubijene su najmanje 23 osobe.
Neki od njih, bez sumnje, ubijeni su srpskim oružjem, koje država Srbija godinama unazad izvozi u nama prijateljsku zemlju Azerbejdžan, međutim privatnim kanalima, odnosno preko kompanije Slobodana Tešića, ista ratna oprema stigla je nedavno i do ruku jermenske vojske.
Ovaj diplomatski peh, ne tako davno, izazvao je pravi međudržavni skandal.
Srpsko oružje u diplomatskom ratu
Da podsetimo, diplomatski odnosi Srbije i Azerbejdžana poljuljani su 19. jula, kada je internet portal Haqqin.az, označen kao blizak vlastima Azerbejdžana, objavio tvrdnje da su minobacači srpske izrade, kao i municija za njih, isporučeni Jermeniji preko Gruzije, a potom upotrebljeni u smrtonosnim sukobima na jermensko-azerbejdžanskoj granici, 12. jula.
Tada je zamenik azerbejdžanskog šefa diplomatije Kalaf Kalafov obavestio o ovome ambasadorku Srbije Danicu Veinović i naglasio da ovaj slučaj “baca sumnju u prijateljske odnose i saradnju dve zemlje na najvišem nivou”.
Ministar trgovine Rasim Ljajić, čije ministarstvo u Srbiji izdaje krajnju dozvolu za izvoz oružja, izjavio je tada da su ove godine odobrena dva ugovora za izvoz naoružanja u Jermeniju, i da je u pitanju bila municija za puške i pištolje, a da je moguće da su minobacači izvezeni još 2015.
Nije mogao da otkrije o kojoj se firmi radi.
Dvostruka igra
Ubrzo je otkriveno da je reč o kompaniji Slobodana Tešića, čoveka koji godinama unazad nosi epitet finansijera svih srpskih vlasti, pa i aktuelne.
Ovaj “čovek bez lica” kako su ga često nazivali, jer se nije moglo doći do bilo kakve njegove fotografije, široj javnosti je postao poznat 2003.godine, odnosno u vreme čuvene afere Orao, kad je domaće (Zastavino) pešadijsko naoružanje umesto u Nigeriju koja je, navodno, bila krajnji korisnik, izvezao u Liberiju, koja je bila pod međunarodnim embargom.
O razmeri te afere govore činjenice da su Ujedinjene nacije tada Tešića stavile na crnu listu, te da je o tom švercu oružja dokumentarni film snimio engleski Bi-Bi-Si.
Posle niza sličnih afera, Tešić se upleo u još jednu i to ovu sa Jermenijom i Azerbejdžanom. Dokumenti koji su tada procureli u javnost, a koje je objavio NIN, pokazali su da je ugovorom koji je Tešić potpisao sa Ministrastvom odbrane Jermenije 2018. godine trebalo da bude isporučeno 142.000 mina različitih kalibara i 10 raketa Grad od 122 milimetra iz fabrike “Krušik”, a ugovoreno je i prevezeno najmanje 100 minobacača za mine kalibra 120 milimetara iz “Prve petoletke”, kao i tri protivavionska topa kalibra 20 milimetara oznake M55A4 iz “Zastava oružja“.
Oružje je otpremljeno sa niškog aerodroma Konstantin Veliki na aerodrom u blizini Jerevana, glavnog grada Jermenije, a još 16 letova sa oružjem iz srpskih fabrika je tokom 2019. godine sa niškog i beogradskog aerodroma “Nikola Tesla” otpremano do aerodroma kod Jerevana.
Interesantno je da je ovaj ugovor sa Jermenijom sklopljen gotovo u isto vreme dok je srpski predsednik Aleksandar Vučić dobijao počasti u Azerbejdžanu, kada je i potpisan Akcioni plan za strateško parnerstvo i niz biletarnih sporuzuma.
Srbija je tako odigrala dvostruku igru i istovremeno naoružavala obe zemlje.
Naoružavanje nestabilnih područja
Vojno-politički analitičar Vlade Radulović za Nova.rs kaže da nema nikakve sumnje da se u najnovijim sukobima između Azerbejdžana i Jermenije, koristi srpsko oružje.
“Poslovanje i održivost rada naše namenske industrije bazira se pre svega na prodaji naoružanja i vojne opreme kupcima širom sveta. Neretko, oni dolaze iz bezbednosno nestabilnih područja koja “preko noći” mogu postati mesto oružanog sukoba, kao što je slučaj sa trenutnom situacijom između Jermenije i Azerbejdžana. U proteklim godinama, mi smo realizovali ugovore sa obe strane u pomenutom konfliktu i pri tome mnogo intenzivnija saradnja bila je sa zvaničnim Bakuom, nego sa Jerevanom. Zbog toga nema dileme da će se i naoružanje iz Srbije koristiti u aktuelnoj krizi u rejonu Nagorno-Karabah”, navodi Radulović.
Uveren je, međutim, da je za najrazornije okršaje zadužena vojna industrija Rusije, Izraela i Turske.
“U celoj priči nasa država ima marginalan značaj. Pre svega je mahom reč o pešadijskom naoružanju i vojnoj opremi, a ne o složenim borbenim sistemima. U pomenutom regionu, glavni prodavci naoružanja i složenih borbenih sistema su Rusija, Izrael i Turska”, ističe Radulović.
Izvor: Nova.rs
Izvor: Nova.rs
