KUPOVINA „ZELENIH“ KILOVATA GURA EPS U „CRVENO“
Mini elektrane za maksi profit
U poslednjih sedam i po godina EPS je za nabavku struje od povlašćenih proizvođača potrošio 365,3 miliona evra. Najveću korist imaju proizvođači, a među njima je i kum predsednika Srbije, koji preko nekoliko firmi ima udeo u devet mini-hidroelektrana, kojima je do sada isplaćeno oko 15 miliona evra
Povlašćenim proizvođačima električne energije Elektroprivreda Srbije je prošle godine za isporučenih 1,36 milijardi kilovat-sati platila 13,6 milijardi dinara ili 115,6 miliona evra. Svaki kilovat-sat, proizveden u vetroparkovima, mini-hidroelektranama, solarnim, gasnim i elektranama koje koriste biomasu, koštao je EPS oko 10 dinara, dok te iste kilovate domaćinstvima prodaje po ceni koja se u „zelenoj zoni“ kreće u rasponu od 1,5 (niža tarifa) do 6,2 dinara (viša tarifa).
Za razliku od EPS-a, kojem preskupi kilovati iz obnovljivih izvora kvare bilanse, privatnim povlašćenim proizvođačima to je veoma isplativ posao. Otuda ne čudi što iz godine u godinu isporučuju sve veće količine „zelenih“ kilovata, koje EPS teraju u „crveno“. Tako je 2018. EPS od povlašćenih proizvođača otkupio 628 miliona kilovata za 7,4 milijarde dinara, a samo u prvih šest meseci 2020. im je isplatio 7,7 milijardi, pa će, po svemu sudeći, ove godine biti oboren novi rekord. Poređenja radi, u 2013. svi „zeleni“ kilovati koštali su samo tri miliona evra, a u međuvremenu je, do sredine ove godine, taj trošak uvećan skoro 122 puta, na 365,3 miliona evra.
Nažalost, što više „zelenih“ kilovata otkupi, manje para ostaje EPS-u, a rastu profiti vlasnika privatnih elektrana. To je i ključni razlog što je od početka 2013. do kraja 2019. broj povlašćenih proizvođača povećan sa 71 na 283, dok su istovremeno izdaci EPS-a za kupovinu struje od tih firmi povećani sa tri na 115 miliona evra.
Ni u EPS-u nisu srećni zbog toga. „Uočljivo je da se finansijski rezultat EPS-a iz godine u godinu pogoršava. Pitanje tekućeg i budućeg poslovanja i razvoja EPS-a je pre svega pitanje politike cene električne energije (dugogodišnje vođenje politike neekonomskih cena), kao i neadekvatne visine naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, koja nije menjana od januara 2015. godine“, navodi se u Izveštaju o realizaciji trogodišnjeg programa poslovanja EPS Grupe za 2019. Ako se po jutru dan poznaje, nešto slično pisaće i u izveštaju za 2020, jer se u analizi poslovanja za prvih šest meseci ove godine precizira da je EPS u tom periodu povlašćenim proizvođačima za 789 miliona kilovat-sati platio 7,7 milijardi dinara.
Deo te struje proizveden je u mini-hidroelektranama, koje su u žižu interesovanja domaće javnosti došle nakon pobune stanovnika Rakite i članova pokreta Odbranimo reke Stare planine. Zahvaljujući njihovoj upornosti lokalne vlasti Pirota su u julu na 15 godina stopirale gradnju 84 male hidroelektrane, a uz pomoć brojnih aktivista širom Srbije meštani su iz Rakitske reke uklonili već postavljene i ukopane cevi za MHE Zvonce. Lokalni sukob meštana Rakite i investitora pokrenuo je mnogo šire teme, pa i onu o tome da li Srbija od MHE ima više štete nego koristi.
„Kada se sve sabere i oduzme, MHE su veoma štetne. Prvo, za njihovo funkcionisanje svima se iz džepa uzimaju pare preko računa za struju, koje se potom isplaćuju investitorima kroz subvencionisanu zagarantovanu cenu struje. Drugo, ova sredstva čak nisu dovoljna za tu isplatu, pa se razlika nadoknađuje tako što je isplaćuje sam EPS. Ovo dodatno otežava poslovanje javnog preduzeća koje već ima mnogo problema usled lošeg, a politički postavljenog, menadžmenta, a u konačnici i to posredno svi plaćamo kroz uvećane račune za struju. Treće, u ovaj posao ušli su mnogi ljudi koji imaju duboke lične kontakte sa vodećim političarima, kao što je na primer kum predsednika Vučića, što ostavlja veliku sumnju u to da su procedure u vezi sa ovim sektorom zaista bile jednake za sve“, navodi Mihailo Gajić u autorskom tekstu za portal Talas.
Autor: Milan Ćulibrk
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 10.9.2020.
