Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je da je utvrdio da je određeni broj javnih beležnika, zbog neprofesionalnog postupanja, oštetio više od 50.000 građana kojima je obustavljen zahtev za upis u katastar. Javnobeležnička komora Srbije negira tvrdnje RGZ.
Zbog neurednosti dostavljenih zahteva i nezakonitosti u obradi predmeta od strane jednog broja javnih beležnika, RGZ je u protkelom periodu morao da obustavi 23.924 zahteva koji su katastru upućeni iz notarskih kancelarija.
Zbog utvrđenih nepravilnosti u radu pojedinih javnih beležnika Republički geodetski zavod je primoran da uputi apel građanima da provere kvalitet rada javnih beležnika koji su nadležni za njihovu teritoriju i izaberu one notarske kancelarije koje ostvaruju bolje rezultate.
Proveru rada javnih beležnika građani mogu izvršiti na sajtu RGZ, dodaje se u saopštenju.
U saopštenju se dodaje i da je RGZ već uputio primedbe Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori, koja je u obavezi da pokreće postupke protiv onih javnih beležnika koji rade suprotno zakonima i propisima.
Javnobeležnička komora negira tvrdnje RGZ
Javnobeležnička komora Srbije odbacila je navode Republičkog geodetskog zavoda da su građanima obustavljeni brojni zahtevi za upis u katastar zbog navodnog nezakonitog postupanja javnih beležnika i ističe da se "ponosi rezultatima rada" javnih beležnika u pogledu primene Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova.
U saopštenju, Komora je ukazala da su prema zvaničnoj statistici objavljenoj na portalu RGZ, od 1. jula 2018. i početka primene Zakona do 1. septembra ove godine javni beležnici poslali 545.866 zahteva za upis u katastar, od kojih je 528.920 rešeno bez ikakvih primedbi.
Statistika RGZ navodi podatak da je u tom periodu obustavljeno 16.946 zahteva za upis u katastar, što se, kako navodi Komora, drastično razlikuje od broja koji je danas saopštio RGZ - 23.924 obustavljenih zahteva.
Komora je napomenula da su zahtevi za upis u katastar pretežno obustavljani zbog toga što su pojedine službe za katastar nepokretnosti pogrešno primenjivale propise, kao i zbog ogromnog broja prethodno nerešenih zahteva kada je službama najlakše da obustave postupak.
Javnobeležnička komora navela je da se zbog toga obraćala RGZ, sa željom da se određeni problemi u primeni propisa reše zajednički, izrazivši žaljenje što u RGZ "nije bilo volje da se ti problem reše na profesionalan način, uz obostrano uvažavanje".
Izvor: N1 Beograd, FoNet
