Razvojni put Zvonka Veselinovića



KAKO SU VUČIĆEVE „CVEĆKE“ DOŠLE DO POSLOVNE IMPERIJE

Razvojni put Zvonka Veselinovića

Dok su optužnice i presude protiv Veselinovića i njegovog kuma padale, zarada njihove firme Inkop porasla je čak 80 puta, što je rekord i za evropske prilike

Zvonko Veselinović, poslovni čovek čije se ime nalazilo i nalazi u krivičnim postupcima za korupciju i kriminal, nastavlja da širi poslovnu imperiju u Srbiji, koju je započeo na severu Kosova.

Poslednji poslovni poduhvat bila je nedavna kupovina zgrade u centru prestonice, u Kralja Milutina 54. Kompanija Ramid, čija je suvlasnica Veselinovićeva supruga Ljiljana Božović, kupila ju je na javnoj licitaciji grada Beograda za 4,1 milion evra.

Iako ga sada retko viđaju u rodnoj Mitrovici, Veselinović je u mogućnosti da brzo stigne blizu, na Kopaonik, gde poseduje luksuzni hotel Grej. Tamo dolazi, u velikom stilu, nekim od svojih helikoptera, od kojih je jedan nekada pripadao MUP-u. Kako saznaje NIN, jedna od dve njegove letelice prinudno je sletela 31. jula 2020. u beogradsko naselje Jakovo vraćajući se sa Kopaonika.

Ovakav luksuz može da priušti, jer Veselinovićeva glavna firma Inkop beleži rekordan rast prihoda u evropskim okvirima, a preduzeća pod njegovom kontrolom dobijaju neke od najznačajnijih državnih poslova. Inkop više ne krije ambiciju da postane najveće putarsko preduzeće u Srbiji, i to se vidi u izveštaju ove firme Agenciji za privredne registre. U tom izveštaju Inkopa, koji je APR dostavio NIN-u, piše: „Vizija grupe je da bude jedan od lidera u regionu u oblasti izgradnje puteva i auto-puteva.“ Ta namera se prepoznaje i u brojkama. Poslovni prihodi Inkopa u 2019. bili su 4,99 milijardi dinara, odnosno 530 odsto uvećani u odnosu na 2018, kada su bili 788 miliona dinara. Profit preduzeća je uvećan 80 puta sa 23 miliona dinara 2018. na 1,84 milijarde 2019. I stalna imovina raste, jer je 2019. bila 3,11 milijardi, a prethodne godine 1,18 milijardi, što je povećanje za skoro 163 odsto.

Vlasti negiraju da do takvih poslovnih ishoda dolazi zbog Veselinovićeve bliskosti sa njima. Međutim, brojne činjenice stvaraju sumnju. Na primer, fotografije koje su objavili KRIK i BIRN pokazale su da je Veselinović blizak Andreju Vučiću, bratu predsednika Srbije. Javne veze Veselinovića sa sadašnjom vlašću počinju još 2011, kada ga je, po obostranom priznanju, pozvao opozicioni lider Aleksandar Vučić da mu pruži podršku jer ga je prethodno Savet za nacionalnu bezbednost Srbije označio kao osobu povezanu sa kriminalom na severu Kosova i odgovornog za nasilje u kome su spaljeni administrativni prelazi Brnjak i Jarinje. Vučić je tada to interpretirao kao „pokušaj kriminalizacije severa Kosova i svih Srba“. Četiri godine kasnije u intervjuu za KRIK rekao je da ne zna da li je njegov brat viđao Veselinovića, a da ga je on video 2008. u Kosovskoj Mitrovici upravo u vreme razlaza sa Vojislavom Šešeljem i stvaranja SNS-a. Priznao je da je tada arbitrirao u sukobu Veselinovića i Krstimira Pantića, kandidata SNS-a za gradonačelnika Mitrovice. Pantić, koga su kasnije nepoznati napadači pretukli, povukao se sa funkcija. Ostalo je bez odgovora i pitanje: ko je tada bio Veselinović u SNS? Zvanično – niko, kao i danas. Ipak, veze su se očito održale, i ojačale. Na sajtu kruševačkog SNS nalaze se fotografije na kojima su u društvu Veselinović, direktor BIA Bratislav Gašić i nekadašnji šef kancelarije za KiM, a sadašnji ambasador u SAD Marko Đurić. BIRN je objavio, pozivajući se na izveštaje inspektora Ministarstva građevine, da su stvarni vlasnici nelegalnih objekata na Goliji Veselinović i Gašić. Za Veselinovića je značajan i kosovski kadar u BIA Bojan Dimić, koji je reorganizacijom postavljen za šefa jedne od najvažnijih uprava - Prve uprave, koja sada objedinjuje nekadašnju 1. kontraobaveštajnu i 3. za terorizam i organizovani kriminal. Veselinovićev prijatelj je i novi komandant Žandarmerije Dejan Luković. Bitna je i saradnja sa Zoranom Milojevićem Zeljom, poverenikom SNS-a sa severa Kosova i jednim od koordinatora vladajuće partije za istočnu Srbiju.

Autori: VUK Z. CVIJIĆ, MILAN RADONJIĆ
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 12.11.2020.