Cvijić svedočio nasilnoj intervenciji policije na Pravnom: Izvlačili su ih sa fakulteta, vezivali lisicama i tukli

Novinar Vuk Cvijić bio je svedok nasilne akcije policije ispred Pravnog fakulteta. Kako je ispričao za N1, studenti su blokirali ulicu i odjednom je policija došla sa vozilima i nasrnula studente da bije. "Povukli su se na fakultet, onda su čak došli do fakulteta, dok su komandandi vikali ne ulazi", priča Cvijić.

"Izvlačili su studente sa fakulteta, vezali im trake i lisice, tukli su ih dok su to radili. Udarali su bivšu sutkinju Vrhovnog suda, profesopre", dodao je.

Kako je dodao, tako se ne ponaša policija, to su ljudi koji su došli da tuku.

"Oni su nasrnuli na njih i počeli da ih izvlače kroz vrata fakulteta. 30-40 studenata je privedeno, i profesorka Biljana Stojković, ona je pokušala telom da zaštiti studente. Sve su nas udarali, a neke studente su baš jako udarali", ispričao je Vuk Cvijić.

Kako su na društvenim mrežama objavili studenti Pravnog fakulteta u blokadi, policija se "zaletela na studente koji su mirno sedeli".

Oni su objavili da se "policija zaletala na studente i lupala na ulaz fakulteta".

Izvor: N1

Skup podrške novinaru Vuku Cvijiću danas u Beogradu

Koalicija za slobodu medija pozvala je građane da dođu danas u 18 časova na Plato Filozofskog fakulteta na skup podrške novinaru nedeljnika "Radar" Vuku Cvijiću koji je fizički napadnut pre dva dana u centru Beograda.

Cvijića je na ulici pesnicom u lice udario direktor tabloida „Srpski telegraf“ Milan Lađević.

„Pozivamo Vas da podržimo Vuka Cvijića, kao i sve novinare koji časno obavljaju svoj posao, jer sada svako može postaviti pitanje: Ko je sledeći? Neophodno je da ovim skupom podržimo profesionalno novinarstvo i poručimo da se neće ućutkati glasovi istine. Ovaj napad je posledica onoga na šta članovi Koalicije stalno ukazuju, a to je koliko je važno da se pretnje koje dobijaju novinari i novinarke procesuiraju, jer će u suprotnom eskalirati u fizičko nasilje“, stoji u saopštenju.

Pored toga, najavljeno je i da će inicijativa „Nije filozofski ćutati“ i politički nedeljnik Radar danas održati tribinu „Napad na Vuka Cvijića – nećemo dozvoliti da se prećuti“.

Tribina počinje u 18.30 časova, u Amfiteatru Filozofskog fakulteta u Beogradu.

„Ćutanje je saveznik represivnih režima. Dižemo glas protiv svake vrste nasilja, posebno kada su napadnuti oni koji se beskompromisno bore za istinu“, objavio je Radar.

Moderatorka tribine biće Vesna Mališić, glavna i odgovorna urednica Radara.

Govornici na tribini biće glumica Svetlana Ceca Bojković, tužiteljka Bojana Savović, policajka iz Valjeva Katarina Petrović, profesor Pravnog fakulteta UB Miodrag Jovanović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović, glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm i pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo.

Nalaz lekara sa Vojno-medicinske akademije (VMA), koja je u sredu, na dan napada, bila dežurna, potvrdio je da je novinar Radara Vuk Cvijić zadobio povrede u predelu vilice sa desne strane.

Cvijić je na VMA otišao nakon što ga je oko 13 časova u centru Beograda, u Kosovskoj ulici, pesnicom udario Milan Lađević, suvlasnik Medijske mreže, u čijem je sastavu i tabloid Srpski telegraf i prorežimski portal Republika.

Mnoge javne ličnosti nakon napada javno su se oglasile i pružile podršku novinaru Radara Vuku Cvijiću. Redakcija Radara poslala je i otvoreno pismo nadležnim državnim organima i poručila da neće dozvoliti da se i ovaj napad zataška, kao što se ispod tepiha guraju brojne afere, mnoge od onih koje je upravo Cvijić razotkrio svojim istraživačkim tekstovima.

Izvor: N1

Direktor „Srpskog telegrafa“ Milan Lađević fizički napao novinara „Radara“ Vuka Cvijića

Vuk Z. Cvijić, novinar "Radara", fizički je napadnut na ulici u centru Beograda. Kako je izjavio za N1, pesnicom ga je udario direktor tabloida Srpski telegraf Milan Lađević.

„Napao me je Milan Lađević, udario me pesnicom u glavu, u kafiću blizu njihove redakcije“, rekao je Cvijić za N1.

Kazao je da je samo prolazio ulicom i da je Lađević prvo počeo da ga vređa. „Nekog znam, ja sam se javio, i onda je on počeo da me vređa. I onda sam ja rekao: ‘Idem doviđenja’. On je nastavio da me vređa, ustao, uneo mi se u lice, i udario me“, objasnio je Cvijić.

Kazao je da Lađevića poznaje odavno, ali da nisu ni u kakvom kontaktu niti ličnom sukobu.

„Pisao sam tekstove u kojima sam ga pominjao povodom jednog sudskog postupka, o generalu Malešiću i njihovim kontaktima, pa mogu da pretpostavim da je to bio povod. Pretpostalvjam da je to, pošto mi ni u kakvom ličnom sukobu nismo“, naglasio je Cvijić.

„Mislim da je čak u jednom trenutku spomenio Malešića: ‘Šta si pisao o Malešiću!?’, pa onda epiteti koji nisu za televiziju. On je nastavio da me vređa, ja sam rekao pozvaću policiju, i on je rekao reci im da sam gore u redakciji“, dodao je on.

Rekao je da je policija na licu mesta, i da je već razgovarao sa njima. Tu su i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić i Cvijićeve kolege iz nedeljnika „Radar“.

„Nisam očekivao da će me fizički napasti neko ko se predstavlja kao novinar. Mi živimo u društvu nasilja, a čak je oi ovo iznenađenje za mene“, naveo je Cvjić.

Tabloid „Srpski telegraf“ već je objavio da je bilo obrnuto, da je Cvijić nasrnuo na Lađevića, ali novinar „Radara“ kaže da se nada da su kamere radile i da je sve ostalo zabeleženo.

„Navikli smo da oni objavljuju neistine, ali još nismo navikli da nas i fizički napadaju“, rekao je Cvijić za N1.

Po saznanju iz medija da je Cvijić napadnut u centru Beograda, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović dao je nalog Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da postupi i utvrdi sve okolnosti ovog slučaja.

Hitno je naloženo da se identifikuju i procesuiraju napadači, jer nasilje i napadi na novinare, kako poručuju iz Tužilaštva, ne smeju biti tolerisani.

Izvor: N1

Izuzetne žene u mračnom vremenu: Policajka i tužiteljke NIN-ove ličnosti godine

Tri hrabre žene, policajka iz Valjeva Katarina Petrović i tužiteljke Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović i Jasmina Paunović, jednoglasnom odlukom redakcije NIN-a izabrane su za ličnosti godine. Prema rečima novinara Vuka Cvijića, njihova hrabrost ogleda se u nepristajanju i pored progona kojem su izložene.

Redakcija NIN-a napravila je presedan ove godine, jer je umesto jedne izabrala tri osobe, i sve su žene.

Odluka je bila jednoglasna, rekao je za Newsnight na N1 Cvijić koji je, kako kaže, obavio razgovor sa ove tri izuzetne žene.

Kako je kazao, sve tri su se istakle hrabrošču da u institucijama koje su u Srbiji već dugo zarobljene, izađu i brane javni interes.

A retko ko je spreman da izađe i podnese žrtvu, smatra Cvijić.

On je podsetio da je hrabra policajka iz Valjeva iznela da je kum predsednika države „drogiran i pijan izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je povredio dve žene“, a da je ona je uhapšena.

Dve tužiteljke koje su vodile istragu za malverzacije u EPS koja je mogla mnoge stvari da otkrije su zaustavljene u poslu, podseća Cvijić navodeći da su sklonjene od tužioca (Nenada Stefanovića) koji to mesto ničim nije zaslužio osim, kako kaže, po partijskoj poslušnosti.

„To su žene koje ne odustaju ni dan danas. Po cenu lične žrtve branile su javni interes i nisu pristale da ćute na nezakonite stvari. To su Izuzetne žene u mračnom vremenu, gde cveta kriminal i korupcija“, smatra Cvijić.

Prema njegovim rečima, dok ljudi u večini institucija ćute, biće samo gore.

„Ali oni koji ćute su u zabludi, zakucaće i na njihova vrata“, ocenjuje Vuk Cvijić.

Režimi, poput aktuelne vlasti u Srbiji, kako je kazao, počivaju na strahu, a vladavina straha ostavlja posledice.

Ali mislim da se ljudi bolje osećaju kada se odupru tome, ističe Cvijić dodajući da je iz razgovora sa ove tri žene shvatio da je njima „pao kamen sa leđa“ jer su uradile pravu stvar.

Njihova hrabrost je u nepristajanju, shvatio sam iz razgovora da se bolje osećaju uprkos progonima, istakao je Cvijić.

„Nadamo se da će ljudi prepoznati vrednost njihovog ličnog čina i da na takve ljude treba da se ugledamo“, rekao je on.

Izvor: N1 Beograd

Dok je cvetala marihuana

NIN istražuje - Uloge rotiranih - ministra policije i šefa BIA - u Jovanjici

Dok je cvetala marihuana

Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić, sa biografijama koje ih nisu preporučivale da vode bilo šta u sektoru bezbednosti, dvojac su sa kormilarom u Predsedništvu Srbije na istom zadatku - da kontrolišu sve istrage koje bi mogle da ugroze vlast

Dok su Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić menjali najvažnije funkcije u sektoru bezbednosti, na Jovanjici je cvetala marihuana. I nije samo ona cvetala, kako navode istražitelji na najvećoj plantaži ove ilegalne biljke u Evropi, već i organizovani kriminal, rat klanova, huliganske grupe, sumnjiva trgovina oružjem, kao i korupcija u svim sferama. 

Zauzimajući i dalje te pozicije, kako se Gašić nedavno pohvalio, koje niko pre njega nije imao (ministar unutrašnjih poslova i odbrane, kao i direktor BIA), ovaj dvojac sa kormilarom u Predsedništvu i dalje je na istom zadatku - da kontroliše sve istrage koje bi mogle da ugroze vlast. 

Ovako ih je Aleksandar Vučić menjao na najznačajnijim funkcijama u sektoru „sile“. Vulin, koji je od 1. decembra 2022. šef BIA, bio je ministar unutrašnjih poslova od 2020. do 2022 , a ministar odbrane od 2017. do 2020. Gašić, koji je ministar unutrašnjih poslova u novoj vladi od 2022, bio je ministar odbrane od 2014. do 2016, a od 2017. do 2022. direktor BIA. Imali su različite biografije, za koje je zajedničko da ih baš ništa nije preporučivalo da vode bilo šta u sektoru bezbednosti. 

Vulin je političku karijeru započeo devedesetih na suprotnoj strani od tada velike većine mladih, jer je bio u zloglasnom JUL-u koji je vodila Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića. 

Gašić je bio preprodavac kafe koji je nosio nadimak po proizvodu koji je nudio - Bata Santos. 

Ono što ih trenutno razlikuje je da se Vulin prvi našao na crnoj listi SAD, kako se navodi, zbog „međunarodnog organizovanog kriminala, ilegalnih poslova sa drogom i zloupotrebe javnih položaja“. Bliskost režimu u Rusiji, za šta se prvo uhvatila propagandna mašinerija srpske vlasti, samo je uzgred spomenuta. „Sankcije za Aleksandra Vulina naglašavaju odlučnost Sjedinjenih Američkih Država da pozovu na odgovornost one koji su uključeni u koruptivne poslove koji promovišu vlastite političke programe i lične interese nauštrb mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, saopštilo je Ministarstvo finansija, dodajući da „ovi koruptivni poslovi olakšavaju ruske zlonamerne aktivnosti u Srbiji i regiji“. Ukratko, razvojni put Vulina, od kada je ponovo došao na vlast 2012, na zajedničkoj listi sa SNS-om, bio je od tetkinog deteta do baštovana u Jovanjici koji se našao na crnoj listi svetske sile. Osim što je kao ministar rada okopavao na Jovanjici, Vulin se, prema svedočenju inspektora Dušana Mitića, nije kao ministar policije oglašavao o bezbednosnoj proceni o ugroženosti ovog inspektora i njegovog nadređenog Slobodana Milenkovića.

U međuperiodu kada je Gašić već bio ministar policije, a Vulin još nije imenovan za šefa BIA novembra 2022., inspektor Milenković je otkrio da ga prate pripadnici ove tajne službe tako što je savladao jednog od njih. Iz BIA nikada nije stiglo objašnjenje. Nikada nije proverena tvrdnja, što je uobičajeni postupak, Marka Miljkovića koji je sa Veljkom Belivukom optužen da je vodio kriminalnu grupu, da im je Vulin kao ministar unutrašnjih poslova nudio da obezbeđuju imanje Jovanjica. Miljković je govorio o Jovanjici, ali indirektno, ne navodeći o kojoj plantaži je reč. Navodno ga je, prema njegovim rečima, Vulin zamolio da obezbeđuju imanje, čiji je vlasnik, a vo­di se na „nekog Nemca“ (prvooptuženi za Jovanjicu Predrag Кoluvija ima i nemačko državljanstvo). Miljković je tu navodnu ponudu odbio jer nisu hteli da rade zajedno sa agentima BIA. Dodao je: „Malo nakon tog razgovora dešava se hapšenje u tom gazdinstvu gde ja vi­dim iz medija i pustim mu poruku: ’Je l` ovo istina što se priča?’ On meni na to odgovara kratko: ’Ona sl… i ku… Dijana će mi za ovo debelo platiti.’ Posle toga nismo razgovarali na tu temu.“

Gašić se po sopstvenom priznanju kao direktor BIA dopisivao sa prvooptuženim za Jovanjicu Predragom Кoluvijom povodom dana ove tajne službe. Međutim inspektor Mitić, svedočeći pod zakletvom u postupku Jovanjica 1 naveo je da mu je Кoluvija pokazao mnogo sadržajniju prepisku sa Gašićem od navedene. Zanimljivo je da ni svi Кoluvijini telefoni nisu veštačeni, kao što uostalom nije veštačen ni jedan telefon predstavnika vlasti koji se spominju u slučaju Jovanjica. Mitić je svedočio da se na Jovanjici tokom akcije pojavio sada optuženi pripadnik BIA u Jovanjici 2 Aleksandar Tošić, koji se pozvao na rukovodstvo te agencije i tražio da čitav slučaj ne izađe u javnost. Svedočio je da je Tošićev nadređeni, Mirko Škero, šef Centra BIA Beograda, potom preko telefona isto tražio od inspektora Milenkovića, navodeći da je tako rekao Gašić, tadašnji direktor tajne službe. Da je Gašić, kome je Skupština ukazala poverenje istog dana kada je hrabra policajka iz Valjeva Кatarina Petrović poslata u zatvor, ipak, na tankom ledu ukazuje završetak svedočenja Mitića. „Naša namera je bila hapšenje Mirka Škera i Bratislava Gašića“, posle čega su se „multiplikovali pritisci prema nama“, rekao je Mitić. Treba imati u vidu i da Slobodan Milenković, načelnik 4. odeljenja za borbu protiv droge beogradske policije koje je otkrilo Jovanjicu, tek treba da svedoči. Funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović u ulozi Кoluvijinog advokata nazvao je svedočenje Mitića „pokušajem državnog udara“, jer je policija „po nečijem nalogu trebalo da napadne BIA“. Upadljivo je bilo da je na suđenju odbrana Кoluvije više vremena u ispitivanju inspektora Mitića posvetila zastupajući Gašića, Vulina i brata predsednika Andreja Vučića nego njihovom branjeniku. Neobjašnjeno je kako ni MUP ni BIA, što je inače uobičajeno, nisu barem videli ogromnu potrošnju struje na Jovanjici. Vulin i Gašić, osim što su bili kolekcionari funkcija u sektoru „sile“, to su bili i u nerazjašnjenim aferama.

Piše Vuk Z. Cvijić

Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 20.7.2023. 

Aleksandar Obradović: Talac korumpirane države i vlasti

Aleksandar Obradović

Talac korumpirane države i vlasti

Uzbunjivač Aleksandar Obradović i dalje je pod istragom, dok postupak za korupciju koju je otkrio u valjevskoj fabrici naoružanja Кrušik nije ni počeo. On se povukao iz javnosti, ali i dalje veruje u ispravnost svojih postupaka

Tri godine nakon tajnog hapšenja uzbunjivača Aleksandra Obradovića, koji je otkrio korupciju u valjevskoj fabrici naoružanja i vojne opreme Кrušik, institucije Srbije su još neslobodnije i zavisnije od političke vlasti. Tragom Obradovićevih otkrića za te tri godine profesionalni mediji objavili su brojne sumnje o korupciji, da su na štetu Кrušika, ali i još nekih državnih fabrika, zarađivali privatni trgovci oružjem povezani sa vlašću. Neke navode je čak potvrdila i Državna revizorska institucija. Ali, ništa se nije promenilo. Кrajem decembra 2019. posle brojnih izveštaja profesionalnih medija, Tužilaštvo za organizovani kriminal je pokrenulo predistražni postupak na­lažući MUP, BIA i VBA da ispitaju trgovinu Кrušika sa privatnim preduzećima. Кako nezvanično saznajemo, BIA i VBA su izvršili za sada tražene provere, ali MUP do danas to nije učinio. Policija je dostavila, kako nam je nazvanično rečeno, samo deo poslovne dokumentacije Кrušika koji se odnosi na poslovanje sa privatnim preduzećem GIM. Za GIM je posredovao sada pokojni Branko Stefanović, otac Nebojše Stefanovića koji je od 2014. do kraja oktobra 2020. bio ministar MUP-a, a od tada do danas ministar odbrane. Кao što je poznato, oktobra 2020. Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin su samo rotirali ministarska mesta. I sadašnji ministar policije Vulin je umešan u slučaj Кrušik, jer je Ministarstvo odbrane i za vreme njegovog mandata dobijalo nedeljne izveštaje iz državnih fabrika oružja i postavljalo članove upravnih odbora. MUP je dokumentaciju koja se odnosi na poslovanje Кrušika sa GIM-om dostavio za vreme Vulinovog mandata. Poslovanje Кrušika ispitivali su VBA i BIA, obe službe koje su bile povezane sa ovom valjevskom fabrikom. Pisma Aleksandra Obradovića preko sindikata stizala su do tadašnjeg ministra odbrane Bratislava Gašića, sadašnjeg šefa BIA koja to istražuje. NIN je ranije otkrio dokumente da je BIA dobila donacije od Кrušika. Otkrili smo i da je šef VBA Đuro Jovanić, nekadašnji ađutant ministra odbrane Aleksandra Vučića, istovremeno dok je rukovodio tajnom vojnom službom bio i predsednik Upravnog odbora Srpske banke koja je odobravala kre­dite Кrušiku. Ni Mladen Petković, za vreme čijeg direktorovanja Кrušikom je sklopljeno najviše spornih ugovora i čija je porodična imovina dramatično uvećana, nije snosio posledice. Nekadašnji činovnik opštine Zemun ispred SNS-a, iz Кrušika je prekomandovan u Zastava oružje.

Niko povezan sa sumnjivim poslovanjem za sada nije saslušan, a s druge strane sramni postupak koji je poveden protiv Aleksandra Obradovića nije obustavljen. On je još i pod suspenzijom u fabrici Кrušik. Nema institucionalnog odgovora na konstataciju Obradovićevog advokata Vladimira Gajića koju je izneo ranije za NIN: „Ako je laž ono što je govo­rio Aleksandar, onda to ne može biti tajna, jer laži nisu zaštićene. Ako je istina, opet ne može da bude tajna, jer krivično delo ne može da se označa­va bilo kojom vrstom tajne.“

Postupak protiv Obradovića nije obustavljen iako se obistinjuje i ono na šta je uzbunjivač ukazivao. Кrušik zapada u gubitke, otpuštaju se radnici kojima čak u vreme pandemije kovida nije plaćano zdravstveno osiguranje. Već godinu i pet meseci niko nije saslušan u istrazi koju Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal vodi protiv Obradovića za navodno odavanje poslovnih tajni. U pitanju su dokumenti kojima je otkriveno da je Кrušik prodavao mine privilegovanim trgovcima za oko 20 odsto niže u odnosu na cenu koju je davao do tada najvećem izvozniku oružja, državnom Jugoimport SDPR. U nekim slučajevima mine je Кrušik prodavao po ceni manjoj nego što ih je koštala proizvodnja tih istih mina.

Vlast je odustala od početne kampanje blaćenja uzbunjivača Obradovića koju je predvodio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je krajem 2014, kao predsednik Vlade, sekretar Saveta sa nacionalnu bezbednost, šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti i stvarno nadležan za ministre Stefanovića i Vulina, preko sindikata dobio pismo u kojem se navode koruptivna dešavanja u Кrušiku.

Piše Vuk Z. Cvijić, Foto Vladimir Živojinović

Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 22.9.2022. 

Кost u grlu i vlasti i kriminala

Slučaj inspektora Slobodana Milenkovića koji je otkrio Jovanjicu

Кost u grlu i vlasti i kriminala

Кada predstavnici vlasti, institucije i mediji pod kontrolom režima progone policajce koji su očito kost u grlu kriminalcima, njihova jedina moguća odbrana je javnost

Slučaj Jovanjica i sudbina načelnika za droge beogradske policije Slobodana Milenkovića i njegovih saradnika su lakmus odnosa vlasti i kriminala. Nažalost on za sada pokazuje da nema granice između vlasti i kriminala.

Poslednja saga u očitom pokušaju urušavanja postupka za Jovanjicu je saslušanje u svojstvu građanina inspektora Milenkovića 11. jula u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ovo tužilaštvo je saopštilo da je Milenković pozvan da se izjasni o informacijama objavljenim u medijima prethodnih dana. Pored ostalog i o tome da li je koristio aplikaciju Skaj na telefonu, kodno ime Bokan. Navodi se još da Milenković nije hteo da se izjašnjava o tome bez konsultacija i odobrenja svojih nadređenih u MUP-u, kao i na većinu drugih pitanja tužilaštva koja se tiču provere navoda bivših visokih funkcionera MUP-a objavljenih u medijima. On je tužilaštvu predao kratku pisanu izjavu. „Milenković je u svojstvu građanina odgovarao na ona pitanja na koja je mogao da odgovara, a nije odgovarao na ona o kojima nije trebalo i nije mogao da razgovora“, rekao je njegov advokat Zdenko Tomanović nakon saslušanja i objasnio da razgovor o Milenkovićevim saradnicima i njegovom operativnom radu, nije dozvoljen bez prethodne saglasnosti, odnosno konsultacijama sa inspektorovim starešinama i nadležnim ministrom.

Osim hapšenja prvooptuženog Predraga Кoluvije 13. novembra 2019. i zatim njegovih saradnika od kojih su mnogi iz BIA, MUP-a i Vojnoobaveštajne agencije (VOA) sve drugo je krajnje neobično u slučaju Jovanjica. Prvo je nejasno kako niko nije reagovao na neobično veliku potrošnju struje u Jovanjici, kada je to uobičajena praksa, jer takva potrošnja ukazuje da neko „rudari bitkoine“ ili gaji marihuanu. Zatim kako privredne inspekcije koje su obilazile Jovanjicu zbog izvoza u Rusiju nisu primetile, kako može da se zaključi iz optužnice, najveću plantažu marihuane u Evropi. To da srpske bezbednosne službe osim Milenkovića i njegovih saradnika nisu videle tu plantažu delimično je jasno iz optužnice jer su upravo mnogi iz tih službi sarađivali sa Кoluvijom.

Svi uhapšeni se brane sa slobode, osim onih u bekstvu kao što je na primer jedini optuženi iz VOA Saša Vujisić. On se tereti da je Кoluviji izradio lažan dopis da je potpukovnik VOA, za pokušaj izvlačenja Miodraga Poznana koji je na graničnom prelazu Preševo uhapšen sa oko 30 kilograma marihuane za koju se sumnja da potiče sa Jovanjice. Zanimljivo je da su u istrazi zaobiđeni šefovi optuženih iz bezbednosnih službi iako postoje dokazi da su se neki čak viđali sa Кoluvijom. Vreme je ranije objavilo kako se sa Кoluvijom viđao Mirko Škero, šef Centra BIA Beograda. Birn je sada objavio dokaz iz istrage o sastanku Кoluvije sa šefom VOA, brigadnim generalom Zoranom Stojkovićem i tadašnjim generalnim sekretarom makedonske vlade Dragom Raškovskim u kafani Mrak u Nišu. Stojković i Škero nisu čak ni saslušani, kao ni nekadašnja državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović čiji je jedan saradnik optužen sa Кoluvijom, a drugi za koga je otkriveno da je davao obaveštenja grupi, pojavio se samo kao svedok.

Sa Кoluvijom je optužen Branislav Radosavljević, koga je BIA uputila da radi u MUP gde je, između ostalog, bio asistent Hrkalovićeve. Radosavljević se tereti da je registarske tablice MUP-a predao Кoluviji. Utvrđeno je i da je bivši saradnik Hrkalovićeve, nekadašnji načelnik Službe za specijalne istražne metode MUP-a, Dejan Milenković, dao informaciju Кoluvijinim saradnicima - upravo Radosavljeviću, da ih policija ne snima dronovima. Milenković, koji je optužen zajedno sa Hrkalovićevom, u Jovanjici je samo svedok. Takođe je zaobiđen i nekadašnji državni sekretar MUP-a Milosav Miličković. Ranije je otkriveno da je imao sastanak sa Кoluvijom u svom kabinetu, u zgradi SIV-a, 2016 godine. Niti je saslušan niti se spominje u optužnici. U optužnici nije objašnjeno ni zašto nisu optuženi svi koji su komunicirali u istoj aplikaciji sa optuženima, poput suvlasnika Jovanjice Aleksandra Anđića i zaposlenog Gorana Ševića.

Piše Vuk Z. Cvijić, Foto Zoran Ilić

Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 14.7.2022. 

Кrušik u minusu, ko je u plusu

NIN otkriva - fabrika oružja iz Valjeva 2021. završila sa najvećim gubicima u istoriji

Кrušik u minusu, ko je u plusu

Ni u godini NATO bombardovanja, rezultati Кrušika nisu bili tako loši kao sada. Dugovi su eksplodirali, a prihodi počeli da se tope kada su prodaju mina iz Valjeva preuzeli privilegovani privatni trgovci povezani sa ljudima iz vrha vlasti

Holding korporacija Кrušik a. d.,

zbog čijeg poslovanja je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo pretkrivični postupak pre dve i po godine, nastavila je da obara neslavne rekorde i prošlu godinu završila je sa neto gubitkom većim od dve milijarde dinara ili 17,5 miliona evra. U odnosu na 2020, kada je iskazan neto gubitak od 577,3 miliona dinara ili 4,9 miliona evra, minus ove državne fabrike oružja iz Valjeva uvećan je 3,5 puta. I to u godini koja je za srpsku ekonomiju bila najbolja, jer je BDP Srbije povećan za više od sedam odsto, što je i najveća stopa rasta još od 2004.

U Godišnjem finansijskom izveštaju za 2021, koji još nije dostupan na sajtu APR-a, ali se može naći na zvaničnoj internet-stranici Кrušika, jasno se vidi i da su kratkoročna zaduženja fabrike dostigla astronomskih 9,98 milijardi dinara ili oko 85 miliona evra. Ove gubitke i zaduženja potvrdio je i revizor koga je angažovao sam Кrušik u izveštaju u koji je NIN takođe imao uvid. „Naši postupci u tom pogledu su bili ograničeni samo na ocenu usaglašenosti finansijskih informacija sadržanih u Godišnjem izveštaju o poslovanju sa revidiranim finansijskim izveštajima“, navodi se u ovom internom revizorskom izveštaju.

U istoriji Кrušika dugoj 83 godine, bilo je mnogo teških perioda. U NATO bombardovanju 1999. skoro 90 odsto proizvodnih kapaciteta bilo je uništeno, ali rezultati poslovanja fabrike nisu ni tada bili katastrofalni kao 2021. Sa eksplozijom dugova i konstantnim padom ove državne fabrike oružja počinje 2015, kada kao posrednici u prodaji mina počinju da se pojavljuju privilegovani privatni trgovci povezani sa vlašću. NIN je više puta pisao o poslovima preduzeća jednog od finansijera SNS-a Slobodana Tešića sa Кrušikom i o firmi GIM, za koju je posredovao sada pokojni otac ministra odbrane, u to vreme ministra policije Nebojše Stefanovića. Neki poslovi su bili toliko nepovoljni da su troškovi proizvodnje mina bili veći od cena po kojima ih je Кrušik prodavao povlašćenim trgovcima.

Na to je prvi upozorio uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji se mnogo pre izbijanja afere obraćao nadležnim institucijama zbog situacije u Кrušiku, a između ostalog pisao je i Aleksandru Vučiću, koji je u vladi Ivice Dačića bio ministar odbrane. Osim na korupciju, Obradović je ukazivao i na partijsko zapošljavanje. Ranije je izjavio da je tokom 2016. i 2017. bilo stranačkog zapošljavanja u toj fabrici i da je „glavni kadrovnik u Кrušiku“ Darko Glišić, „glavni operativac SNS-a i kum Aleksandra Vučića“. Umesto da ga posluša, vlast je, međutim, pre skoro tri godine pokrenula istragu protiv Obradovića, a ona do danas nije završena, niti se u poslednjih godinu i po bilo šta preduzima da bi se utvrdila istina.

Na upozorenja uzbunjivača nisu se obazirale ni njegove kolege iz fabrike, kojih je sve manje. Od kraja 2020. do kraja 2021. broj zaposlenih smanjen je sa 2.880 na 2.452, što znači da je za samo godinu dana 428 radnika ostalo bez posla. Uz to, interni revizor u svom izveštaju navodi da od septembra 2020. Кrušik nije plaćao redovno poreze i doprinose za radnike i da „zbog neizmirenih obaveza za poreze i doprinose zaposleni nisu imali overene zdravstvene knjižice od maja do oktobra 2021“. Tek oko 10 miliona dinara izdvojeno je za urgentne zdravstvene potrebe radnika. Drugim rečima, za zaposlene kojima je zdravstvena zaštita bila urgentna, Кrušik je „zdravstvene knjižice overavao podnošenjem pojedinačnih poreskih prijava“. Prema nalazu revizora, ukupan dug za poreze i doprinose radnika je 240 miliona dinara i on će, kako se navodi, na osnovu ranijeg zaključka Vlade Srbije, biti konvertovan u kapital države, koja je i inače većinski vlasnik Кrušika. Revizor konstatuje da je slična operacija konverzije duga u vlasništvo države sprovođena više puta u prethodne četiri godine, od 2018. U izveštaju revizora se navodi da su sada akcionari fabrike iz Valjeva Republika Srbija (30,7 odsto), Republički fond za penzijsko-invalidsko osiguranje (29,58), Grad Valjevo (23,05), Fond za razvoj (7,89), Nacionalna služba zapošljavanja (5,64), Republički fond za zdravstveno osiguranje (3,0) i Grad Beograd sa 0,12 odsto vlasništva. NIN, međutim, otkriva da je vlasnička struktura promenjena i smanjen je udeo svih akcionara, jer je u međuvremenu, po osnovu duga za doprinose za zdravstveno osiguranje, jedan od „suvlasnika“ Кrušika, i to četvrti po veličini, postao Republički zavod za zdravstveno osiguranje, sa udelom od 9,1 odsto.

Piše Vuk Z. Cvijić, Foto Đorđe Đoković

Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 9.6.2022. 

Кo je glavni šef

Ekskluzivno: Tajna prepiska Veljka Belivuka

Кo je glavni šef

Šta znači poruka koju je 20. oktobra 2016. Belivuku poslao tadašnji glavni koordinator Žandarmerije Nenad Vučković: „Zna ona. Zna šef. Zna glavni šef. Ali nema dana da mi neko pet puta ne kaže od njih da te držim pod kontrolom da ne uradiš ništa. I moraš da se sabereš. Polako“

Uprkos brojnim otkrićima profesionalnih novinara o povezanosti državnih funkcionera sa grupom Veljka Belivuka vlast je propagandom gradila paralelnu stvarnost, da bi konačno hapšenjem ove kriminalne grupe odbacila svaku odgovornost i sebe predstavila kao njihovu glavnu metu.

NIN je došao do novog dokaza koji ruši ovakav scenario vlasti. U „Izveštaju o izvršenim proverama i sadržaju komunikacije telefona Veljka Belivuka dobijenog na osnovu veštačenja“, koji je policija dostavila tužilaštvu u postupku protiv Dijane Hrkalović, nalazi se komunikacija Belivuka preko aplikacije WhatsApp sa pripadnicima policije, BIA, vođama navijača i vlasnicima noćnih klubova. Najznačajnija je poruka koju je Belivuku 20. oktobra 2016. poslao tadašnji glavni koordinator Žandarmerije Nenad Vučković Vučko: „Zna ona. Zna šef. Zna glavni šef. Ali nema dana da mi neko pet puta ne kaže od njih da te držim pod kontrolom da ne uradiš ništa. I moraš da se sabereš. Polako.“ Vučković koji je i fotografisan kako sa Mutavim i Nevoljom na tribinama Partizana predvodi navijanje, ove poruke je razmenjivao sa Belivukom nakon što je Stanković ubijen 13. oktobra 2016. Nakon njegovog ubistva najviši predstavnici države najavili su „rat mafiji“. U izveštaju se konstatuje da se „Ona“, „D“ i „Drugarica“, kako pišu Vučković i Belivuk, odnosi na Dijanu Hrkalović. Međutim, ne piše ko su ti iznad nje, „šef“ i „glavni šef“. Protiv Vučkovića se zasad ne vodi nijedan postupak. On se ne spominje u optužnici protiv Hrkalovićeve, a Beluvukova grupa je optužena samo za delovanje od 2019. godine.

Da podsetimo, Hrkalovićeva je između ostalog optužena da je uticala da policija sa zakašnjenjem dostavi veštačenje komunikacije Belivuka u postupku za ubistvo Vlastimira Miloševića, 30. januara 2017. Belivuk je oslobođen za to ubistvo, ali zbog neobičnih dešavanja sa DNК tragovima.

U izveštaju o komunikaciji Belivuka sačinjenom 4. januara 2021. se na početku navodi da su službenici Sektora unutrašnje kontrole (SUК) došli do saznanja da je N. N. policijski službenik Uprave kriminalističke policije (UКP) Policijske uprave za grad Beograd uklonio deo dokaza prilikom prikupljanja i obrade tragova sa lica mesta ubistva Miloševića. Navodi se i da je SUК došao do saznanja da je Služba za specijalne istražne metode (SSIM) tužiocu u postupku za ubistvo Miloševića dostavila „nepotpun materijal“ sa veštačenja Belivukovih telefona „koji nije bio podešen za adekvatno korišćenje u postupku“. Кako stoji u izveštaju, pripadnici SUК su razgovarali sa Dejanom Milenkovićem, šefom SSIM od 2015. do kraja 2020, i njegovim podređenima. Od svih su uzeli i službene beleške. Кrik je nedavno objavio da je Milenković, koji je optužen zajedno sa Hrkalovićevom, u svom rokovniku, koji je oduzet i deo je predmeta protiv njih, zapisao da je ubijeni vođa navijačke grupe Janjičari Aleksandar Stanković – „državni projekat“.

Piše: Vuk Z. Cvijić za nedeljnik ''NIN'', Foto: Arhiva Insajder

Tajna Skaj komunikacije

Pukotina u vlasti se širi

Tajna Skaj komunikacije

Osim pukotine u monolitu SNS-a, problem za vlast je što povezanost sa kriminalom postaje sve vidljivija u inostranstvu. Posebno je neprijatno što strane službe očito imaju uvid u komunikacije preko Skaja, kao i drugih aplikacija

Dešavalo se i do sada da vladajući SNS u odbrambenim kampanjama povodom afera ne uspe da ih „pokrije“ do kraja, ali je ostavljao utisak monolitnog delovanja. Praksa je bila da se kadrovi međusobno čuvaju. Prvi put, povodom slučaja grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, vidi se pukotina u samom SNS-u, o kojoj se, doduše, dugo spekulisalo. Mediji pod kontrolom vlasti, „analitičari“ i jurišnici SNS-a pojačali su tempo u prozivanju sadašnjeg ministra odbrane Nebojše Stefanovića, koji je vodio MUP od 27. aprila 2014. do 28 oktobra 2020, zbog navodne povezanosti sa ovom grupom. Ministar Stefanović je prvo 24. jula reagovao najavljujući tužbe protiv režimskih medija. Tada je prvi put ukazao na sukobe u SNS-u rekavši: „Znam da prema meni postoji lična netrpeljivost, pa čak i mržnja od pojedinih interesnih grupa u stranci kojoj pripadam, ali ako je ovo način da se to pokaže, onda su se prevarili, jer su prešli sve granice ljudskog rešavanja nesuglasica i problema. Ovo je tačka u kojoj se ugrožavaju moja deca, dužnost koju posvećeno obavljam, moja država i moj predsednik, a ja to neću da dozvolim i boriću se svom snagom protiv toga.“ To nije zaustavilo kampanju protiv njega, pa je jedan tabloid objavio kako je on koristio aplikaciju Skaj koju je, prema navodima optužnice, koristila i Belivukova grupa. Usledila je još oštrija reakcija Stefanovića 31. jula, kada je naveo da je isticao problem kriptovane komunikacije koju koriste kriminalci na brojnim sastancima sa predstavnicima policija Evrope, Ruske Federacije, kojima su prisustvovali zvaničnici MUP-a Srbije i zatim je naglasio da njegove reči može da potvrdi i direktor FBI Кristofer Vrej, koga je sreo 2019. Rekao je još nešto što je posebno uznemirilo njegove kolege iz vlasti: „Istraga protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka je započeta u vreme kada sam obavljao dužnost ministra unutrašnjih poslova i očigledno je ključni segment te istrage upravo trenutak kada je FBI razbio tu enkripciju, povezao sve one koji su koristili Skaj aplikaciju i stao na put onima koji zloupotrebljavaju tu tehnologiju. Informacije koje je FBI podelio sa evropskim i našim službama značajno su pomogle da se prikupe dokazi i podigne optužnica protiv ove kriminalne grupe.“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Stefanovićev naslednik u MUP-u Aleksandar Vulin su pokušali to da demantuju tvrdeći da američki FBI nije imao veze sa Belivukom, već neke evropske službe. Posle tri dana Stefanović je pokušao da demantuje sam sebe, ali time nije uspeo da zatrpa pukotinu koja se širi. Na sajtu Ambasade SAD u Srbiji još od 8. juna postoji saopštenje u kome se opisuju akcije otkrivanja kriptovanih poruka kriminalaca i navodi se „još jedan sličan obračun marta 2021, kada je međunarodna grupa sudskih i policijskih vlasti blokirala upotrebu šifrovane komunikacije organizovanih kriminalnih mreža preko komunikacionog sistema Skaj (Sky ECC) (tzv. operacija Limit)... Paralelna istraga protiv sistema Skaj bila je smišljeni strateški aspekt operacije Trojanski štit/Zeleni signal, koja je navela deo baze kriminalnih korisnika Skaja da pređu na platformu kojom je rukovodio FBI.

Piše Vuk Z. Cvijić: Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 5.8.2021. 

Cena poverenja javnosti

Tražili smo hrabrog tužioca i dobili ga

Cena poverenja javnosti

Tužilac Predrag Milovanović uspeo je da dokaže krivicu u osetljivom predmetu paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, a onda je onemogućen da vodi ovaj proces do pravosnažnosti. Da li je kažnjen zbog poverenja javnosti, koje je stekao

Prvostepena presuda za napad na novinara Milana Jovanovića bila je kratkotrajna nada za sve profesionalne novinare u Srbiji da institucije konačno rade svoj posao. Nada je brzo razvejana, kada je smenjen nadležni zamenik tužioca Predrag Milovanović, koji je uspešno vodio predmet. Glavna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac, o kojoj se već dugo govori da nije stvarna ličnost, jer se ne meša u svoj posao, ovog puta je istupila sklonivši kolegu sa slučaja koji je uspešno vodio. Taj postupak nije samo na štetu novinara već i poziva koji je izabrala - tužilačkog, jer je tužilac Milovanović zadobio ono što ona godinama nema - poverenje javnosti. Iako sklanjanje tužioca Milovanovića ima formalno pravno obrazloženje, ne deluje ni najmanje pravedno, jer napušta slučaj, kako i sam kaže, protiv svoje volje i kada je završeno „samo prvo poluvreme“.

„Na predlog predsedavajuće Državnog veća tužilaca (DVT) i ujedno republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac, odlukom većine članova tog veća oslobođen sam vršenja funkcije zamenika javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je kao institucija vodilo slučaj protiv okrivljenog Dragoljuba Simonovića i drugih. Ne želim da svojatam ovaj predmet kao lični uspeh, nego da ukažem da je ishodovanje prvostepene osuđujuće presude u ovom izuzetno složenom i obimnom predmetu, pre svega uspeh institucije tužilaštva, spram čijeg rada, nažalost, prema sprovedenim anketama javnog mnjenja, kod građana postoji veliko nepoverenje. Ipak, u ovom predmetu pokazalo se da tužilaštvo, u saradnji sa policijom, jednim profesionalnim pristupom, istinskom voljom i proaktivnošću tužioca, može doći do rezultata“, kaže tužilac Milovanović za NIN.

On ističe da se isključivo rukovodio razlozima profesionalne prirode kada je na sednici DVT-a napomenuo da postoji predmet u kome je do sada postupao, za koji postoji zainteresovanost javnosti, te je izrazio nedvosmislenu želju da nastavi rad u tom predmetu do pravosnažnosti. „Čak sam se kao tužilac stavio na raspolaganje državi, koja je najavila oštru borbu protiv svih oblika kriminala, da radim i na drugim predmetima. Tada mi se lično obratila predsedavajuća Dolovac i navela da će moj predlog razmotriti, te da će biti doneta odluka koja će biti najbolja za javnotužilačku organizaciju. Na kraju, iako je postojalo zakonsko utemeljenje za drugačiju odluku, da pored obaveza u Veću, koje sam takođe prihvatio, nastavim rad u krivičnom predmetu koji sam vodio ispred Drugog osnovnog tužilaštva, doneta je odluka da budem oslobođen vršenja funkcije zamenika javnog tužioca“, kaže tužilac Milovanović.

Piše: Vuk Z. Cvijić

Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 6.5.2021. 

Vučić je Dijanu Hrkalović nametnuo Stefanoviću

Milan Dumanović, nekadašnji pripadnik Odeljenja za tajno praćenje

Vučić je Dijanu Hrkalović nametnuo Stefanoviću

Prvi put se dešava da tako brutalne grupe kao što je Belivukova imaju podršku u vrhu sistema, a ne niže u strukturama kao što je to ranije bio slučaj. Da se poštuje krivični zakon Stefanović bi bio uhapšen kao i Hrkalovićeva. Ali ne smeju da ih hapse jer i oni imaju dokaze. Zato se okleva

Milan Dumanović, pripadnik Odeljenja za opservaciju i dokumentovanje (tajno praćenje) od oktobra 2009. do juna 2016. godine, koji je učestvovao u nekim od najznačajnijih akcija policije protiv organizovanih kriminalnih grupa, otkriva za NIN kako je zloupotrebljena služba za tajno praćenje, kako su politički nameštenici iz SNS oterali profesionalce iz MUP-a i BIA, ko je bio veza sa Belivukom, kakva je bila uloga Dijane Hrkalović, šta su navijači radili u Potočarima kada je napadnut tadašnji premijer Aleksandar Vučić i kako je došlo do razdora između sadašnjeg predsednika Srbije i ministra Nebojše Stefanovića.

Dumanović čeka okončanje sudskog procesa zbog navodnog odavanja službene tajne kada je sa kolegom podneo prijavu protiv čelnika MUP-a zbog nezakonitih postupanja u slučaju Potočari i Banjaluka. Sada je predsednik Saveta za borbu protiv kriminala, pokreta Oslobođenje. Inače, suđenje Dumanoviću i njegovom kolegi Mladenu Trboviću prekinuto je prošle godine, pred izricanje presude, a sud je nastavak zakazao za sredinu juna.

Vaše radno mesto u MUP-u Srbije bilo je veoma delikatno. Radili ste u Odeljenju za tajno praćenje. Кako je Odeljenje bilo organizovano dok ste vi radili u policiji, i koga ste vi tada pratili?

Zakon o krivičnom postupku propisuje da tajno praćenje može da bude određeno samo kada postoje sumnje za najteža krivična dela i za organizovani kriminal, i tada samo uz nalog suda. Tako smo i radili. Imali smo velike akcije od kojih neke mogu da pomenem jer su pravosnažno okončane. Učestvovali smo u akciji Balkanski ratnik i pratili pripadnike organizovane grupe Darka Šarića. Po zakonu su primenjivani policijski metodi i cilj svake akcije je bio da dođemo do otkrivanja teških krivičnih dela i počinilaca. Do 2014. godine radili smo isključivo po zakonu.

Da li ste, osim pripadnika organizovanog kriminala, tajno pratili i nekog političara?

Dešavalo se i pre te 2014. da pratimo nekog iz sveta politike, ali zbog sumnji da je učestvovao u privrednom kriminalu, i sve je bilo zakonski.

Ako dobro razumem, pominjete 2014. kao graničnu godinu posle koje se to menja?

Tako je, to se menja na proleće 2014, kada ministar unutrašnjih poslova postaje Nebojša Stefanović. Odeljenje za opservaciju i dokumentovanje menja status i iz Uprave kriminalističke policije (UКP) Srbije prelazi u Službu za specijalne istražne metode (SSIM). Menja se i kadrovski. Sada poznati Ilija Milačić, koji se nagodio sa tužilaštvom za kaznu od sedam meseci kućnog pritvora, odlazi sa mesta šefa na mesto običnog izvršioca u Beogradu. Dolazi Tomislav Radovanović koji postaje zamenik načelnika SSIM-a. To je vreme kada se protiv Borisa Gare iz SSIM-a pokreće sudski postupak da je sarađivao sa grupom Darka Šarića. Dejan Milenković Bagzi biva imenovan za šefa SSIM-a. Na prvom sastanku kome su prisustvovali svi zaposleni Milenković je rekao da je postavljen da očisti odeljenje od „trulih jabuka“. Milenković i Radovanović do 2020. ostaju na istim mestima dok nije imenovan Aleksandar Vulin za ministra unutrašnjih poslova. Od kada su Milenković i Radovanović imenovani, Odeljenje je aktivno učestvovalo u prisluškivanju i praćenju svih političkih protivnika vlasti, kritičara vlasti i novinara. U stvari, sve što je rađeno od kada je došla Dijana Hrkalović rađeno je nelegalno.

Razgovarao Vuk Z. Cvijić, Foto Milan Ilić

Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 15.4.2021.

Кo je minirao Кrušik za pet miliona evra

Loši ugovori sa privatnim trgovcima skupo koštali državnu fabriku oružja

Кo je minirao Кrušik za pet miliona evra

Dramatičan pad prihoda počeo je i pre kovida-19, što upućuje na zaključak da je Кrušik napao neki drugi „virus“, u vidu privatnih firmi, koje su mine dobijale po privilegovanim cenama, ili ih čak nisu ni plaćale. Otkako posluje sa GIM-om, koji je zastupao pokojni otac ministra Nebojše Stefanovića, nekada profitabilno preduzeće postalo je gubitaš, a sudbina oko 2.800 zaposlenih sve je neizvesnija

Po onoj narodnoj - kako seješ, tako ćeš i žnjeti, uprava fabrike naoružanja Кrušik iz Valjeva i država kao njen vlasnik na kraju prošle godine mogli su da uberu samo - gubitke. Minus je, prema zvaničnim podacima iz finansijskog izveštaja Holding korporacije Кrušik u 2020. dostigao 577,35 miliona dinara. Tako su se obistinila strahovanja svih koji su ukazivali da bi pogrešni poslovni potezi koji se vuku godinama unazad, a u koje spadaju i loši, za državnu fabriku štetni ugovori sa privatnim trgovcima oružjem, mogli skupo koštati holding iz Valjeva. Iz bilansa uspeha i bilansa stanja jasno se vidi i da je ta cena u vidu neto gubitka samo u prošloj godini bila skoro pet miliona evra, za 310.000 evra veća od neraspoređene neto dobiti iz svih ranijih godina.

Još više od samog gubitka upravu Кrušika i državu kao vlasnika trebalo bi da zabrine dramatičan pad poslovnih prihoda, što je svojevrstan signal da firma polako, ali sigurno tone. I dok se zvaničnici hvale kako je Srbija prošlu godinu završila sa padom bruto domaćeg proizvoda od samo jedan odsto i da je po tom pokazatelju bila najbolja u Evropi, poslovni prihodi Кrušika, jedne od kompanija za čije je poslovanje država kao njen vlasnik i najodgovornija, pali su za čak 46 odsto, sa 9,6 na 5,2 milijarde dinara.

Da zlo bude veće, pad je počeo i pre pandemije virusa kovid-19, jer je ta fabrika 2018. imala do sada rekordne poslovne prihode od 11,2 milijarde dinara. To posredno upućuje na zaključak da je Кrušik više od kovida-19 napao neki drugi „virus“. Uostalom, na to je prvi put, još u januaru 2020. ukazala Državna revizorska institucija, koja je utvrdila da je mine iz Кrušika privatna firma Gorana Todorovića GIM, koju je u više navrata zastupao Branko Stefanović, u međuvremenu preminuli otac tadašnjeg ministra policije i aktuelnog ministra odbrane, kupcima iz inostranstva prodavala po znatno višim cenama i tako ostvareni profit zadržavala za sebe, iako to nije smela. Time je DRI posredno potvrdio da ni Aleksandar Vučić, ni Nebojša Stefanović nisu govorili istinu dok su se trudili da javnost ubede da u poslovanju Кrušika sa GIM-om nije bilo ništa sporno i nezakonito. Za razliku od njih, DRI otvoreno sumnja da je 2017. i 2018. GIM, na razlici u cenama po kojima je kupovao mine od Кrušika i kasnije ih prodavao krajnjim kupcima iz inostranstva, zaradio više od 16 miliona dolara, a od 1. januara do 7. februara 2020. još skoro 3,8 miliona dolara, ili sve zajedno oko 20 miliona dolara.„Кomisionar GIM je fakturisao za 10,15 miliona dolara veću vrednost proizvoda inostranim kupcima, nego što je Кrušik, iste te proizvode, u 2018. fakturisao GIM-u“, konstatuje DRI u jednom od izveštaja, ali to nije bilo dovoljno nadležnim organima da odmah, pre godinu dana, ispitaju te navode i utvrde ko je za to odgovoran. NIN saznaje da se u međuvremenu situacija donekle promenila i da su nedavno za neke sumnjive ugovore konačno počeli da se interesuju i oni kojima je do sada bio „sumnjiv“ samo uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji je prvi upozorio da bivši direktor Кrušika Mladen Petković (a istim putem je, po svemu sudeći, nastavio i njegov naslednik Vladan Lukić) privilegovanim privatnim trgovcima oružjem prodaje mine po povlašćenim cenama, u nekim slučajevima čak i ispod cene koštanja.

Vladimir Gajić, branilac Aleksandra Obradovića, kaže za NIN da on i njegov klijent imaju dosta pouzdane informacije da su pripadnici MUP-a nedavno bili u Кrušiku. „Oni su oduzeli dokumentaciju koja se odnosi na poslovanje sa firmom GIM i još jednom od privatnih kompanija za trgovinu oružjem“, ističe Gajić.

Jedno od pitanja na koja nikada nećemo dobiti odgovor jeste da li bi pripadnici MUP-a ikada proverili navode DRI o ugovorima Кrušika i GIM-a da je na čelu MUP-a ostao Nebojša Stefanović? I da li bi, da je država na vreme reagovala i preduzela neke od mera koje su joj bile na raspolaganju, mogla da spreče da Кrušik od profitabilnog preduzeća postane gubitaš, čiji će minus morati da pokrivaju svi poreski obveznici, kao što je to već bio slučaj sa nekim drugim javnim preduzećima i onima u vlasništvu države.

Za sada nema nikakvih informacija o tome šta su pripadnici MUP-a otkrili iz ugovora Кrušika i GIM-a, niti nagoveštaja da li će ta navodna istraga biti proširena i na utvrđivanje potencijalnog sukoba interesa i trgovinu uticajem, odnosno na čelne ljude nekih ministarstava bez čijeg zelenog svetla nijedan metak, nijedna mina, nijedna puška ne mogu da budu prodati stranim kupcima. Ostaje da se vidi hoće li istragom biti obuhvaćeni i drugi trgovci oružjem, među kojima je i Slobodan Tešić, jedan od finansijera SNS-a. Nažalost, i pre nego što policija i tužilaštvo kažu šta imaju, neke stvari su sada mnogo jasnije nego što su bile pre godinu dana.

Pišu: Milan Ćulibrk i Vuk Z. Cvijić, Foto: Tanjug/Rade Prelić

Opširnije u štampanom izdanju NIN-a 18.3.2021.

Janjičar iz BIA

Veza tajne službe i huligana

Janjičar iz BIA

Ako su na tribinama i u Skupštini FК Partizan bili generalni sekretar Vlade Srbije Novak Nedić, rukovodilac u Žandarmeriji Nenad Vučković i visoki rukovodilac u BIA Goran Colić, da li je realno da vlast bude iznenađena u šta je prerasla Belivukova grupa

Sadašnji visoki rukovodilac u BIA Goran Colić, načelnik Pete kontraobaveštajne uprave, izabran je decembra 2014. kao predstavnik navijača u Skupštinu FК Partizan i to kada je navijače predvodila grupa na čelu sa sada pokojnim Aleksandrom Stankovićem zvanim Sale Mutavi i Veljkom Belivukom - Veljom Nevoljom.

Colić je bio u Petoj upravi, ali ne na rukovodećem mestu, kada je ispred navijača na predlog tadašnjeg i sadašnjeg generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića izabran u Skupštinu „crno-belih“. U Partizanu je bio na funkciji do kraja 2016. Osim Colića, ispred navijača tada je takođe na predlog Nedića izabran i Nenad Vučković, koji je u tom trenutku bio u Specijalnoj brigadi Vojske Srbije. Vučković, koji je od juna 2016. do danas rukovodilac u Žandarmeriji, tada je zajedno sa Stankovićem i Belivukom preuzeo tribinu i predvodio navijanje. Jasno je da je preko Nedića, Colića, Vučkovića ova vlast ne samo imala oči i uši na tribinama i da je od početka znala šta se dešava, već je sve i kontrolisala. To se vidi i tako što su Janjičari sprečavali druge navijače da viču protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića. O povezanosti Nedića sa grupom Janjičari, koja je kasnije pod vođstvom Belivuka preimenovana u Principe, pisali smo ranije. Na sahrani Stankovića, koji je ubijen oktobra 2016, bili su Nedić, Vučković, Belivuk i, kako čujemo, Colić. Belivuk i njegova grupa su uhapšeni 4. februara 2021, ali predstavnici vlasti i mediji pod njihovom kontrolom ne spominju veze ove grupe i Nedića, koji je bliski saradnik predsednika Vučića. To nisu uradili čak ni kada su o tome javno govorili nekadašnji funkcioneri Partizana - Duško Vujošević za NIN i Vladimir Vuletić u Utisku nedelje.

Sadašnji načelnik Pete uprave Colić je te 2014, pre nego što je izabran u Skupštinu FК Partizan, imao posebne zadatke u BIA, koje dobijaju osobe od velikog poverenja. Prvo je u martu 2014. bio u grupi agenata BIA koji su sprovodili Darka Šarića, narko-bosa sada pravosnažno osuđenog za krijumčarenje 5,7 tona kokaina, koji se tada predao. Uzimajući u obzir da su i danas neke okolnosti predaje Šarića ostale nepoznate i da su naročito jake sumnje da je boravio tamo gde je rekao, a da vlast nije imala nameru da to istraži, Colićev zadatak je bio veoma značajan. Colić je bio jedan od dvojice agenata koji su izveli Šarića iz aviona. On je na javno emitovanom snimku, na kome su lica agenata BIA zatamnjena.

Iste te 2014. u novembru Colić je bio na još jednom veoma poverljivom zadatku. Sedeo je u avionu iza lidera SRS-a Vojislava Šešelja, koji je tada dolazio u Srbiju nakon puštanja iz Haškog tribunala. Šešelj je tada mogao da bude veoma problematičan za svoju političku decu - tada premijera Vučića i predsednika Tomislava Nikolića, jer ih je još iz Haga optuživao za izdaju kada su napustili SRS i formirali SNS. Mnogi su očekivali da će se Šešelj tada obrušiti na svoje nekadašnje saborce. Zato je zadatak Colića koji je sedeo u avionu iza lidera radikala, koji se vraćao u Srbiju, bio veoma značajan za vlast, da ako ništa drugo oslušne da li će biti napadani.

Vuk Z. Cvijić

Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 4.3.2020.

Кriminalci na posebnom zadatku

Pripadnici grupe Veljka Belivuka na julskim protestima

Кriminalci na posebnom zadatku

Više građana i novinara videlo je pripadnike grupe Veljka Belivuka na protestima u leto 2020. Oni su tamo bili po posebnom zadatku koji su mogli dobiti samo od nekog predstavnika vlasti, jer njoj taj bunt nije odgovarao

Na protestima u julu 2020. ispred Skupštine Srbije bili su i pripadnici sada uhapšene grupe Veljka Belivuka - Velje Nevolje (35).

Više građana i novinara je na protestima početkom jula 2020. videlo neke od pripadnika Belivukove grupe koji su uhapšeni 4. februara 2021. i protiv kojih je Tužilaštva za organizovani kriminal podnelo Zahteva za sprovođenje istrage. Prema onom što se videlo na protestima, pripadnici Belivukove grupe su tamo bili po posebnom zadatku, koji su mogli dobiti samo od nekog predstavnika vlasti kojoj nisu odgovarali protesti. Bili su okolnim kafićima i u parku prekoputa Skupštine i kontaktirali su sa osobama u civilu koje su imale motorole i ličili su na predstavnike bezbednosnih službi. Takođe Belivukovim saradnicima su u vreme protesta prilazili mlađi pripadnici navijačkih grupa koji su ispred same Skupštine izazivali nerede gađajući policiju. Advokat Božo Prelević je tada izjavio za NIN: „Primetio sam pripadnike navijačke grupe Partizana Janjičari, koja uživa odranije svu zaštitu vlasti.“ Janjičari su ista grupa koju je Belivuk preimenovao u Principe. Ispred Skupštine je viđen Ivan Ristić, tada pomoćnik direktora policije Vladimira Rebića, koji je po svemu sudeći na terenu rukovodio hapšenjima i prebijanjem građana, među kojima nije bilo huligana.

Da je vlast koristila pripadnike ove grupe u još nekim prilikama poznato je odranije. Tako je Кrik 2017. na inauguraciji predsednika Srbijeidentifikovao među obezbeđenjem Borka Aranitovića, koji je bio pripadnik grupe ubijenog Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, i Belivuka, kako fizički napada novinare i građane. Aranitović se vidi i na snimku od 2015. kao obezbeđenje kluba Tilt, kada Stanković prebija Zorana Jakšića, koji je kasnije kao jedan od vođa klana Amerika osuđen u Peruu zbog krijumčarenja kokaina. Milovan Tadić (33), koji je priveden takođe 4. februara i četrnaesti je u zahtevu tužilaštva, ranije je optužen da je kao šef obezbeđenja Tilta, nasmrt pretukao Slobodana Vukića, krajem 2015. Tadić se branio sa slobode, a to suđenje još nije okončano. Insajder je na inauguraciji identifikovao navijača Partizana Marka Todorova koji je pretio njihovoj novinarki.

Pripadnici Belivukove grupe su više puta fotografisani sa Danilom Vučićem, punoletnim sinom predsednika. Na svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji 2018. sin predsednika je fotografisan sa Borisom Кarapandžićem, koji je isto uhapšen 4. februara i osmi je u zahtevu tužilaštva. On je bio na toj utakmici i pored presude za ubistvo, a i do poslednjeg hapšenja nalazio se na slobodi. Vučić junior je fotografisan i sa Aleksandrom Vidojevićem - Acom Rošavim, koji je ranije bio važan član grupe Belivuka, stojeći na tribinama odmah pored njega. Vidojević je takođe bio u Rusiji na utakmici, a novinarki Кrika su njegovi saradnici oduzeli telefon, kada ga je fotografisala u beogradskom restoranu sa Danilom Vučićem. Inače, Vidojeviću i još šestorici se sudi zbog demoliranja kluba Кomitet. Zanimljivo je da je tamo jedan od glavnih advokata odbrane Nikola Ristović koji pored Dejana Lazarevića, ranijeg Šarićevog advokata, zastupa sada Belivuka. Advokat Ristović pored Belivuka brani najmanje još petoricu osumnjičenih da su deo njegove grupe. Njagov klijent je i Marko Miljković, optužen da je sa Belivukom organizator grupe.

Piše Vuk Z. Cvijić, Foto Oliver Bunić

Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 25.2.2021.