NIN otkriva - fabrika oružja iz Valjeva 2021. završila sa najvećim gubicima u istoriji
Кrušik u minusu, ko je u plusu
Ni u godini NATO bombardovanja, rezultati Кrušika nisu bili tako loši kao sada. Dugovi su eksplodirali, a prihodi počeli da se tope kada su prodaju mina iz Valjeva preuzeli privilegovani privatni trgovci povezani sa ljudima iz vrha vlasti
Holding korporacija Кrušik a. d.,
zbog čijeg poslovanja je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo pretkrivični postupak pre dve i po godine, nastavila je da obara neslavne rekorde i prošlu godinu završila je sa neto gubitkom većim od dve milijarde dinara ili 17,5 miliona evra. U odnosu na 2020, kada je iskazan neto gubitak od 577,3 miliona dinara ili 4,9 miliona evra, minus ove državne fabrike oružja iz Valjeva uvećan je 3,5 puta. I to u godini koja je za srpsku ekonomiju bila najbolja, jer je BDP Srbije povećan za više od sedam odsto, što je i najveća stopa rasta još od 2004.
U Godišnjem finansijskom izveštaju za 2021, koji još nije dostupan na sajtu APR-a, ali se može naći na zvaničnoj internet-stranici Кrušika, jasno se vidi i da su kratkoročna zaduženja fabrike dostigla astronomskih 9,98 milijardi dinara ili oko 85 miliona evra. Ove gubitke i zaduženja potvrdio je i revizor koga je angažovao sam Кrušik u izveštaju u koji je NIN takođe imao uvid. „Naši postupci u tom pogledu su bili ograničeni samo na ocenu usaglašenosti finansijskih informacija sadržanih u Godišnjem izveštaju o poslovanju sa revidiranim finansijskim izveštajima“, navodi se u ovom internom revizorskom izveštaju.
U istoriji Кrušika dugoj 83 godine, bilo je mnogo teških perioda. U NATO bombardovanju 1999. skoro 90 odsto proizvodnih kapaciteta bilo je uništeno, ali rezultati poslovanja fabrike nisu ni tada bili katastrofalni kao 2021. Sa eksplozijom dugova i konstantnim padom ove državne fabrike oružja počinje 2015, kada kao posrednici u prodaji mina počinju da se pojavljuju privilegovani privatni trgovci povezani sa vlašću. NIN je više puta pisao o poslovima preduzeća jednog od finansijera SNS-a Slobodana Tešića sa Кrušikom i o firmi GIM, za koju je posredovao sada pokojni otac ministra odbrane, u to vreme ministra policije Nebojše Stefanovića. Neki poslovi su bili toliko nepovoljni da su troškovi proizvodnje mina bili veći od cena po kojima ih je Кrušik prodavao povlašćenim trgovcima.
Na to je prvi upozorio uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji se mnogo pre izbijanja afere obraćao nadležnim institucijama zbog situacije u Кrušiku, a između ostalog pisao je i Aleksandru Vučiću, koji je u vladi Ivice Dačića bio ministar odbrane. Osim na korupciju, Obradović je ukazivao i na partijsko zapošljavanje. Ranije je izjavio da je tokom 2016. i 2017. bilo stranačkog zapošljavanja u toj fabrici i da je „glavni kadrovnik u Кrušiku“ Darko Glišić, „glavni operativac SNS-a i kum Aleksandra Vučića“. Umesto da ga posluša, vlast je, međutim, pre skoro tri godine pokrenula istragu protiv Obradovića, a ona do danas nije završena, niti se u poslednjih godinu i po bilo šta preduzima da bi se utvrdila istina.
Na upozorenja uzbunjivača nisu se obazirale ni njegove kolege iz fabrike, kojih je sve manje. Od kraja 2020. do kraja 2021. broj zaposlenih smanjen je sa 2.880 na 2.452, što znači da je za samo godinu dana 428 radnika ostalo bez posla. Uz to, interni revizor u svom izveštaju navodi da od septembra 2020. Кrušik nije plaćao redovno poreze i doprinose za radnike i da „zbog neizmirenih obaveza za poreze i doprinose zaposleni nisu imali overene zdravstvene knjižice od maja do oktobra 2021“. Tek oko 10 miliona dinara izdvojeno je za urgentne zdravstvene potrebe radnika. Drugim rečima, za zaposlene kojima je zdravstvena zaštita bila urgentna, Кrušik je „zdravstvene knjižice overavao podnošenjem pojedinačnih poreskih prijava“. Prema nalazu revizora, ukupan dug za poreze i doprinose radnika je 240 miliona dinara i on će, kako se navodi, na osnovu ranijeg zaključka Vlade Srbije, biti konvertovan u kapital države, koja je i inače većinski vlasnik Кrušika. Revizor konstatuje da je slična operacija konverzije duga u vlasništvo države sprovođena više puta u prethodne četiri godine, od 2018. U izveštaju revizora se navodi da su sada akcionari fabrike iz Valjeva Republika Srbija (30,7 odsto), Republički fond za penzijsko-invalidsko osiguranje (29,58), Grad Valjevo (23,05), Fond za razvoj (7,89), Nacionalna služba zapošljavanja (5,64), Republički fond za zdravstveno osiguranje (3,0) i Grad Beograd sa 0,12 odsto vlasništva. NIN, međutim, otkriva da je vlasnička struktura promenjena i smanjen je udeo svih akcionara, jer je u međuvremenu, po osnovu duga za doprinose za zdravstveno osiguranje, jedan od „suvlasnika“ Кrušika, i to četvrti po veličini, postao Republički zavod za zdravstveno osiguranje, sa udelom od 9,1 odsto.
Piše Vuk Z. Cvijić, Foto Đorđe Đoković
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 9.6.2022.
