Duško Vujošević, košarkaški trener i legenda Partizana
Belivukova grupa je imala zaštitu države i organizovanu vojsku
Ne mogu da shvatim da u zemlji u kojoj je ubijen premijer, neko može i da pomisli da kriminal i navijači budu jedna od poluga za opstanak na vlasti, a Vučić je od njih napravio svoj bataljon za prljave poslove. Ne očekujem nastavak hapšenja, osim onih koji mogu da budu problem njemu lično, njegovoj familiji i najbližim saradnicima. Navijače Crvene zvezde niko ne dira, a njihovu firmu Ultra kop angažuju i neka javna preduzeća
U intervjuu za NIN u julu prošle godine, košarkaški trener i legenda КК Partizan Duško Vujošević rekao je da je Aleksandar Vučić sarađivao s navijačima još u vreme kada je bio prvi potpredsednik Vlade i da je od njih stvorio svoje falange. Samo nekoliko meseci kasnije Vučić je najavio još jedan rat mafiji, a nedugo potom uhapšena je kriminalna grupa Veljka Belivuka, koja se tereti za nekoliko ubistava. O tome, o vezama politike, sporta i kriminala, odnosima u društvu i na političkoj sceni za NIN govori Duško Vujošević, koji trenutno živi i radi u Rumuniji.
Da li ste u prošlom intervjuu za NIN, kada ste pomenuli Vučićeve falange, govorili o grupi Veljka Belivuka ili o većini navijača?
Niti sam govorio o grupi Veljka Belivuka, a pogotovo nisam mislio na većinu navijača. Samo zlonameran čovek može da poistovećuje sve navijače s kriminalom. Navijači su veoma bitni, a i pojedini antropolozi čoveka definišu kao homo ludensa, kao stvorenje koje voli da igra ili voli da gleda igre. Malo je navijača koji poznaju sport i imaju kulturu navijanja, ali trans koji je karakterističan za sport ne može da se postigne bez simbioze publike i igrača. S druge strane, Aleksandar Vučić, je od trenutka kada je postao prvi potpredsednik Vlade (PPV) počeo agresivno, apsolutistički da se meša u sport. Nije Belivuk u to vreme imao svoju grupu, niti su postojali Principi. Prvi put sam za tu grupu čuo pre nekoliko dana. Vučić je navijač Crvene zvezde, nije bio vođa, ali je ostrašćeni navijač i kontakt s njima je imao i pre nego što je došao na vlast, dok je još bio u radikalima. Imao je, takođe, i kontakt s Partizanovim navijačima. Neki momak koga su zvali Vlada Budala po onom kriminalcu iz zemunskog klana donosio je na utakmice plave zastave SRS, a utakmica nije mesto za demonstraciju takvog političkog nastupa. Dakle, on je radio s navijačima još dok je bio radikal, a taj rad je multiplikovao kada je postao PPV. Tokom prve posete Partizanu nije došao u sportsko društvo, niti u fudbalski, košarkaški ili bilo koji drugi klub... Otišao je u kancelariju navijača i tada sam shvatio da želi da ih kupi, da im da moć i da klub ruši uz pomoć navijača Partizana.
Ta kupovina se pretvorila u zloupotrebu i sada saznajemo da je Belivukova grupa ubijala, prodavala drogu, a korišćena je i u političkim obračunima...
Ne znam mnogo iskustveno o tome, ali prva takva upotreba tribine se desila na Zvezdinom severu u doba građanskih ratova i Arkana. Naravno da je država, i njen bezbednosni aparat, upotrebila te navijače preko njihovog vođe. Tribina je važna, ona nije samo ogledalo sporta, ona pokreće i druge procese u društvu. Nisu džabe Latini govorili: „Hleba i igara.“ Tribina je i ventil za socijalno nezadovoljstvo ako je iskazano na dozvoljen način, ali može da pokrene i skandiranje koje se čulo na Partizanovom stadionu, a bilo je usmereno protiv Vučića. On je želeo da anestezira i kontroliše to za njega neprijatno skandiranje, koje je i počelo zbog ogromne nesrazmere u finansiranju Partizana i Zvezde, naravno u korist Zvezde. Drugo, znajući šta radi s Кosovom, Vučić nije želeo da patriote na tribinama povedu protest koji bi se mogao preliti na ulice. Naposletku, ispostavilo se da su ti ljudi sposobni za obavljanje prljavih poslova SNS-a, a kao kompenzaciju dobili su određene stvari. U to vreme, kada je on išao na sastanak s navijačima, među vođama nije bio ni Nenad Vučković Vučko (kasnije zamenik komandanta Žandarmerije), ni Aleksandar Stanković, Sale Mutavi, niti Belivuk. Šta se desilo? U septembru 2009. ubijen je Bris Taton i nesumnjivo je reč o užasnom događaju i najoštrije osuđujem sve koji su u tome učestvovali. Država i tadašnji predsednik Boris Tadić, koji je partizanovac, reagovali su adekvatno i 12 vođa iz grupe Grobari 1970 su pobegli da ne bi dopali zatvora. Daleko od toga da su i tadašnji navijači bili nekakvi sveci, imali su i oni privilegije i koristi, ali su bili vezani za Partizan. To je stvorilo interegnum i na tribinu su ušli Stanković i Belivuk. Moj utisak je, nemam o tome dokumentovana saznanja, da su došli zbog svojih interesa, ali nisu se odmah nametnuli kao vođe. Tadašnji vođa navijača Džoni, ostajući bez ove dvanaestorice, angažovao je kao obezbeđenje Vučkovića. On je komunikativan čovek i napravio je konekciju sa tadašnjim predsednikom fudbalskog kluba Draganom Đurićem, koji je bio u konfliktu sa Džonijem, i Đurić mu je predložio da preuzmu tribinu. Кoristeći tu ideju i sa fizičkim autoritetom i strahom koji su isijavali, Stanković i Belivuk su i preuzeli tribinu. Onog momenta kada su prestala skandiranja Vučić je ubrzao akciju okupacije Partizana. Procenjeno je da ta akcija treba da ide preko navijača, a Novak Nedić, koji je 2012. bio zamenik generalnog sekretara, a od maja 2014. generalni sekretar Vlade Srbije, operativno je preuzeo taj posao. Budući da je Vučić bio i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i koordinator službi bezbednosti, u dosijeima su pronađena inkriminišuća dela Stankovića i Belivuka. Verovatno je postignut dogovor o kontroli tribine, zamrzavanju kazni za Stankovića i Belivuka i mogućnosti da rade i poslove koji nisu dozvoljeni. Pretpostavljam, ne znam i to je jedino što ću da pretpostavim. Navijače ne treba potcenjivati, s njima treba da se radi, ali način na koji je to Vučić uradio je apsolutno pogrešan. On je očigledno od njih napravio svoj bataljon za prljave poslove, oni su dobili zaštitu i mogućnost da se bave kriminalom bez posledica. Ne mogu da shvatim da u zemlji u kojoj je 2003. godine ubijen premijer, neko može i da pomisli da kriminal i navijači budu jedna od poluga za opstanak na vlasti. Inače, mislim da je, bez obzira na sve, preterivanje poređenje Belivukove grupe sa zemunskim klanom.
Autor intervjua Zoran Preradović, Foto Vesna Lalić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 18.2.2021.