Par(l)amentaLni život (2) Sandra Božić
Tri hektara propagande
Teško da će neko uspeti uskoro da isprovocira onakav festival humora kakav je na društvenim mrežama inicirao poziv poslanice Sandre Božić da se preispita „odakle Mariniki Tepić jedan ogroman stan od jednog hektara praktično u Novom Sadu u centru grada“
Nikad kritičkoj javnosti nije nedostajalo materijala za sprdnju kojom prekraćuje muku svoje nemoći - ako već izostane neko poput Viktora Jevtovića, naprednjačkog poslanika, koji je, u danu proslave 8. marta, podržao „dan nasilja nad ženama“, ili se ne desi neki spektakl nalik onom Irene Vujović, u kome se silno mučila sa čitanjem, uvek je tu nova sekvenca magičnog realizma Aleksandra Vučića.
Ali, teško da će neko uspeti uskoro da isprovocira onakav festival humora kakav je na društvenim mrežama inicirao poziv poslanice Sandre Božić da se preispita „odakle Mariniki Tepić jedan ogroman stan od jednog hektara praktično u Novom Sadu u centru grada“.
Nije to baš prvi drastičan primer nepoznavanja gradiva iz osnovne škole koji su nam servirali narodni poslanici, ali je, očigledno, bio ona kap koja je prevršila meru i podstakla kreativnost korisnika društvenih mreža koja bi se lako mogla pretočiti u tiražnu antologiju.
Pokušaj kontrole štete u vidu tvrdnji da je „hektar“ upotrebljen kao hiperbola (u čemu se istakao poslanik Vladimir Orlić koji čak i na Tviteru koristi titulu „dr“) nije, naravno, zaustavio opštu sprdnju. Ipak, teško da bi iz toga trebalo izvući zaključak o ugroženoj karijeri ambiciozne poslanice Božić. Naprotiv: nije teško zamisliti da javnu karijeru, započetu na funkciji direktorke pančevačkog JКP Grejanje (mart 2015 – mart 2018), nastavljenu u parlamentu, u sledećem izvlačenju, ukoliko se ne dese neke spektakularne promene, unapredi pozicijom u vladi, na primer.
Jer, neće do naprednjačkog biračkog tela, zaštićenog čvrstim bedemima kontrolisanih medija, dopreti ništa od stotina reakcija na njen aktuelni „hektarski“ gaf („Predsednik Vučić najavio izgradnju obilaznice oko Marinikinog stana“, „Nije Marinikin stan u Novom Sadu nego je Novi Sad u Marinikinom stanu kad uđeš levo“, „Zašto pravite nacionalni stadion i bacate pare kad možete da oduzmete Mariniki stan i samo stavite reflektore“...).
Ali će, zato, potreba da se to isto biračko telo i dalje huška protiv kritičara vlasti nastaviti da raste - što zbog izbijanja novih afera vlasti sa kojih valja skrenuti pažnju, što zbog zamora javnosti nakon devetogodišnjeg uzaludnog čekanja obećanog boljeg života. A poslanica Božić već se dokazala spremnošću da izgovori ili uradi sve što je potrebno, pa čak i da se preporuči dostignućem pogodnim za ulazak u udžbenike politikologije koju je studirala: uz kolegu Aleksandra Martinovića, šefa poslaničke grupe SNS, u maju prošle godine štrajkovala je glađu „zbog nereagovanja tužilaštva i sudstva na fašističke ispade Boška Obradovića“.
Ideja da predstavnici vlasti štrajkuju zbog stanja u zemlji kojom vladaju, doduše, nije se još zapatila na širem planu, ali, nikad se ne zna - nije baš da današnjem svetu nedostaju zarobljene države voljne da testiraju nove načine manipulisanja javnošću. Do tad, poslanica Božić može mirno da nastavi da praktikuje ono što je već usavršila – da na svakom pogodnom mestu, bilo da je reč o nekom TV studiju ili skupštinskoj klupi, sipa nepregledne nizove uvredljivih tvrdnji na račun predstavnika opozicije.
Piše Vera Didanović, Foto Aleksandar Slavković
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 18.3.2021.
