Zoran Кesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Šta se b’jeli u gori zelenoj? Al’ je snijeg? Al’ su labudovi?
Nit je snijeg, nit su labudovi, to vinčanski otpad podlo tinja.
Gusti dim nad gradom se vije, povetarca niotkuda, Radojičić vrapčića hraniše, al’ vrapčići u san utonuše.
Ubio ih Đilas piromane, kad je Vinču ZIP-om zapalio. Zapalio, sanka ne usnio!
Student možda onomad nije zapalio žito, ali ako pitate naprednjake, tu dileme nema. Vinču je zapalio ni manje ni više nego Dragan Đilas. Кada se desio požar na najvećoj deponiji u Srbiji, građani prestonice brzo su se prebacili u mod za preživljavanje. Do sada su ih pogađale različite elementarne nepogode, od poplava preko ekstremnih vrućina pa sve do Gorana Vesića, tako da im iskustva ne manjka. Naravno, od velike pomoći je bio i gradonačelnik Beograda gospodin Čičičić, koji je promptno reagovao i upozorio građane da zatvore prozore i ne izlaze nigde iz svojih domova jer ih napolju čeka izuzetno zagađen vazduh. Mada ne bi bilo previše reći ni da ih napolju čeka naprednjački Beograd, ali nećemo sad o tome.
Zatarabljeni u svojim domovima, mnogi Beograđani su svoju frustraciju stanjem u gradu izbacivali na društvenim mrežama, a jedan od lajtmotiva bili su zaključci da bi vlast sada mogla da optuži Đilasa i ostalu opoziciju da su oni zapalili Vinču. Ne lezi vraže, poslanici Srpske napredne stranke, pre svih Srbislav Filipović i Nebojša Bakarec, uskoro su se mrtvi ozbiljni dohvatili ove teze i počeli da je forsiraju svim snagama, što nas navodi na zaključak da ćemo ubuduće morati da budemo vrlo obazrivi sa čim se sprdamo na internetu. Jer ma koliko nešto bilo bizarno i očigledno sarkastično, ništa nije dovoljno ludo da ga naprednjaci ne bi prisvojili i zaozbiljno predstavili svom biračkom telu kao još jedan napad zle opozicije na državu i, naravno, na predsednika Aleksandra Vučića.
U jednačinu je ovog puta ubačena i ekipa iz pokreta Ne davimo Beograd, koja je bila na licu mesta, što je naprednjacima bilo dovoljno da ustvrde da su i oni jedan od vinovnika piromanije u Vinči. Кo zna, možda naprednjaci uskoro, kad ponovo pogledaju fotografije na kojima huligani Velje Nevolje obezbeđuju predsedničku inauguraciju, rasturaju proteste ili se slikaju sa predsednikovim sinom, zaključe da država ima nešto sa organizovanim kriminalom ili nešto još gore.
A možda i ne. Možda jednostavno važe drugačiji kriterijumi za tumačenje događaja u kojima su akteri predsednik Srbije i njemu bliski ljudi i politički saradnici. Za opoziciju, zna se, to je zlo. U svakom slučaju, kako god se ovaj incident završio, za sada slušamo da je Đilas zapalio deponiju, a uskoro bismo mogli da čujemo i razradu teme. Recimo da je Srbija jedina zemlja koja na licu mesta, na samoj deponiji, rešava problem otpada i to bez reciklaže. Na našim deponijama otpad se ne reciklira, on se dezintegriše. Još kad bi se i ta prokleta opozicija dezintegrisala, pa gde bi nam kraj bio? Mada možda to i ne bi bilo baš tako dobro. Кoga bismo onda optužili za… pa za bilo šta što nam padne na pamet?
