Piše: Stojan Drčelić, kolumna za portal Nova.rs
Otišao je naš Vesa, direktor novina Nova, čovek koji nas je sabrao i okupio sa jednim ciljem: da održimo baklju profesije i stremimo velikim ciljevima koje smo zajedno postavljali. Kad je profesija u pitanju, Veselin Simonović bio je nenadmašan, jedan od onih ljudi koji je visoke standarde profesije nametao tiho, ponekad sasvim nenametljivo, kako i doliči velikom autoritetu.
Nije bio čovek koji se pozivao na novinarski kodeks, on ga je živeo, autentično i bezrezervno do poslednjeg dana bez kalkulacija, bez kompromisa. Nikad se nije savijao pred moćnima, verovao je u snagu činjenica i argumenata, verovao je u novinarstvo, onako novinarstvo kojem je dao ogroman pečat, možda i najveći u novijoj istoriji srpske štampe.
Teško je u ovom trenutku proceniti ogromne razmere gubitka koji smo kao redakcija Vesinom smrću pretrpeli. Lista Nova ne bi bilo bez Vese Simonovića. Kad je sve izgledalo beznadežno, kad smo pomislili da nikad nećemo naći štampariju spremnu da štampa naš list, Veselin nije odustajao. Tako smo se i obreli u štampariji u Osijeku. Bio je to podvig, Vesin podvig.
Sa takvim se izazovom niko nije susreo, takav izazov bio je dostojan upravo Veselina Simonovića.
Bežeći od patetike koju ni on nije voleo i opštih mesta koja je uvek prezirao, usuđujem se da kažem da sam kao glavni urednik novina Nova izgubio najpouzdaniji profesionalni oslonac. Nova više nikad neće biti ista. Ni mi više nikada nećemo biti isti. Ponos što smo radili sa njim nešto je što nam niko ne može oduzeti.
Njegov profesionalni put i standardi ostaće naš trajni putokaz i visoko postavljena novinarska lestvica. To je najmanje što mu I ja kao glavni urednik i redakcija lista Nova dugujemo.
