Kako je TV Tanjug „vaskrsao“ jednu od najomraženijih javnih ličnosti u poslednjih 20 godina



Na televiziji Tanjug svakoga jutra od 6.55 do 10.55, jutarnji program od ovog ponedeljka vode Milorad Komrakov i Zoran Ostojić, a prema najavama, sa gostima će „pretresati“ najaktuelnije vesti, događaje i fenomene. Komrakov kaže za Danas da će svoj posao raditi krajnje profesionalno.

Na pitanja kako je došlo do angažmana, šta možemo ubuduće da očekujemo i da li on, lično, očekuje da će javnost danas drugačije gledati na njega jer je u proteklih 20 godina bio jedna od najomraženijih javnih ličnosti, rekao je da bi nam rado izašao u susret, ali da je dogovor sa menadžmentom televizije takav da se za sve ostale informacije obratimo njima, te da mimo njih ne može da daje izjave. Isto nam je kazao i njegov kolega u studiju, Zoran Ostojić.

Mnogi su sa nevericom dočekali vest da se urednik informativnog programa RTS-a u vreme bombardovanja 1999. vraća na male ekrane, jer je Komrakov, nažalost, više zapamćen po činjenici da je za vreme njegovog urednikovanja 16 zaposlenih radnika poginulo u zgradi javnog servisa u bombardovanju, nego po svojim novinarskim dostignućima.

Mnogi su upravo njega krivili za pogibiju radnika RTS-a. On je 2009. objavio knjigu “Moj šesti oktobar”, a pre tri godine i drugu – „02:06 Bombardovanje RTS – Moja istina“ u kojoj je naveo da nije lažov ni zločinac, niti da je znao da će zgrada RTS-a biti bombardovana. Takođe je istakao da je hteo da pogleda u oči porodice poginulih „ali mu to nije omogućeno“.

Međutim, stručna javnost je njegovo književno delo doživela kao pokušaj da „opere“ svoju biografiju. Među njima je i Janko Baljak, reditelj nagrađivanog filma „Anatomija bola“ o pogibiji radnika RTS-a.

On je tada za naš list naveo da je samo u ovoj zemlji i u ovom režimu moguće da “žrtve i zločinci lažima i manipulacijama menjaju svoje uloge”.

– To vidimo svakodnevno u sudskim procesima, slučaju pokušaja ubistva novinara Jovanovića… Tako i sistem u kome apsolutnu vlast drži nekadašnji ministar informisanja tokom NATO bombardovanja otvara mogućnost da svi krivci ponovo dignu glavu i pokušaju da naprave reviziju istorije. Tako da je bol za nesrećne ljude koji sve moraju ponovo da preživljavaju sudbina na koju su osuđeni u Vučićevoj Srbiji – rekao je Baljak te 2019. godine.

Upitan kako komentariše to što se Komrakov vratio na male ekrane, kao novinar TV Tanjuga, kaže da je to jezivo ruganje žrtvama nastradalim u bombardovanju RTS-a.

– Ali, ništa iznenađujuće u zemlji u kojoj nije bilo lustracije i kojom vladaju identični ljudi i identične nakaradne vrednosti iz vremena devedesetih – ističe Baljak.

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić podseća za Danas da ne postoje zakonske prepreke da Milorad Komrakov ponovo radi u medijima, dodajući i da je čak bio nekim čudom lustriran nakon promena 2000. godine, već bi odslužio propisane kazne iz nikad primenjenog Zakona o lustraciji.

– A s obzirom u šta se pretvorila većina medija u poslednjoj deceniji, čudno je da se tek sada vratio na male ekrane, jer je odavno zaslužio počasno mesto u toj ekipi povampirenih medijskih manipulanata i partijskih propagandista. Angažovanjem nekadašnje perjanice govora mržnje i nacionalističke propagande, vlasnici tog tzv. Tanjuga pokazaju kako zamišljaju javno informisanje i profesionalno novinarstvo, a i potvrđuju stare podzemne veze i povratak julovskim korenima – smatra Bodrožić.

Milorad Komrakov je bio urednik informativnog programa RTS-a do 5. oktobra 2000. Tog dana je tokom demonstracija pretučen ispred zgrade javnog servisa, a napadnut je i i 2015. u blizini kuće u kojoj stanuje na Banovom brdu. Radio je na Indeksu 202, Radio TV reviji, NIN-u, Programu 202 Radio Beograda, a od 1979. bio je zaposlen u Informativnoj redakciji Televizije Beograd, odnosno RTS-u.

Posle bolovanja koje je otvorio na RTS-u, Komrakov je raspoređen na radno mesto u Zvečkoj kod Obrenovca, demantujući navode medija da radi kao “poljar na njivama” čuvajući predajnik, već je, kako je rekao, “raspoređen na radno mesto samostalnog stručnog saradnika u Poslovnoj jedinci Pravni, kadrovski i opšti poslovi RTS-a”.

U nedavnom intervjuu za Balkan info rekao je da je svestan da je postao najomraženija ličnost nakon 5. oktobra i da ta ljaga na njegovom imenu stoji više od 20 godina, te da je zbog toga napisao knjige u kojima je objavio svoju istinu, ističući da nije znao da će zgrada RTS-a biti bombardovana. Upitan u vezi uređivačke politike javnog servisa u to vreme, rekao je da je zadatak državne televizije “da brani svoj narod” a da su u vreme bombardovanja Srbi bili satanizovani u čitavoj Evropi.

“Da li smo grešili? Možda. Možda u nekim trenucima nisam imao dovoljno hrabrosti da se suprotstavim nekim ljudima”, naveo je Komrakov koji je u to vreme bio i član GO SPS-a, ističući da je stranku ušao verujući u njena načela a ne zbog lične koristi.

Gruhonjić: Normalna pojava u nenormalnom društvu

Povratak Komrakova na male ekrane za Dinka Gruhonjića takođe nije neko iznenađenje.

Mislim da je to sasvim normalna pojava u duboko nenormalnom društvu. Krajnje je vreme da prestanemo da se iščuđavamo što fašisti iz devedesetih, čija je politika odgovorna za toliko mrtvih i proteranih, a koji su sada opet na vlasti, rade to što rade. Pravo je pitanje zašto u ovom društvu, sem na marginama, nema ni političke ni intelektualne alternative vladajućem užasu koji nas gura u novi rat – ukazuje Gruhonjić za Danas.

Izvor: Danas