Nenad Kulačin, kolumna za ''Danas''
Predsednik Srpske napredne stranke, a ujedno i predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao je da nađe i gore rešenje za predsednika Skupštine Srbije, ali nije mogao baš toliko da ponizi Srbiju.
Od Vladimira Orlića jedino lošije rešenje bi bili Marjan Rističević i onaj Atlagić. Ovako, kao da nam je još jednom poručio da uvek može gore.
Ne znam da li se još neko zagrcnuo od smeha kada je aktuelni šef diplomatije Nikola Selaković, predstavljajući Vladimira Orlića kao kandidata za šefa parlamenta, rekao da je dotični – borac za demokratiju.
Ako je Vladimir Orlić oličenje borbe za demokratiju, onda je i slepom pred očima jasno o kakvoj demokratiji govorimo.
Kada nam je u DLZ nedavno bila gošća potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić rekla nam je da od izbora novog predsednika Skupštine zavisi kakav će ton biti prisutan na sednicama.
Nadam se da je i samoj narodnoj poslanici Tepić jasno na šta će to u budućnosti da izgleda. Sećam se da sam Tepić, u nekom od ranijih gostovanja, pitao i da li je imala ikakvu komunikaciju sa Vladimirom Orlićem, prilikom zajedničkog gostovanja u jednoj emisiji na RTS. Odgovorila mi je da se nije pozdravio, ni na početku, ni na kraju emisije, da joj čak nije rekao ni – dobar dan.
Svakako da je Orlić jedan od najostrašćenijih naprednjaka na današnjoj političkoj sceni.
Čovek bez trunke tolerancije za drugačije mišljenje.
Zbog načina na koji je nastupao u emisijama koje za cilj imaju dijalog, a ne monolog, dobio je nadimak – Ometač.
Čovek je izvežban na toj famoznoj Akademiji SNS za javne nastupe da Rusi i Ameri mogu atomske bombe da bace jedni na druge, on se ne da omesti u ometanju da neko od opozicionih delatnika dođe do reči.
Dokazao je to mnogo puta.
Kada na to dodamo u učešće u onim SNS spotovima, posebno ovom poslednjem, jasno je otkud on tu gde jeste.
Naš vrli, dragi i neumorni predsednik još jednom nam je poslao jasnu i nedvosmislenu poruku da od „novog normalnog“, kako je to krstio moj brat i saborac Marko Vidojković, ne da nema ništa, nego će tek da bude „novo nenormalno“.
Svega nekoliko dana ranije, dokaz da dolazi „NOVO NENORMALNO“, bila je odluka REM da obnovi dozvole za nacionalno emitovanje istim televizijama koje su do sada već posedovale te licence.
Znam da je bilo ljudi koji su se nadali da bi dokaz da smo ušli u „novo normalno“ upravo bilo to da REM podeli te četiri dozvole „ni bo babi, ni po stričevima“, ali od ta posla nije bilo ništa.
Kako je bilo ko mogao i da pomisli da Vučić može da opstane na političkoj sceni bez ta četiri stuba demokratije – Pinka, Hepija, Prve i B92.
Bačena je koska kako će biti raspisan konkurs i za petu nacionalnu frekvenciju, a mi se posle ove odluke REM i izbora Vladimira Orlića za predsednika Skupštine, i dalje kopčamo na leđima verujući da će ta peta da završi u rukama nekog profesionalnog medija koji nije pod kontrolom Vučića.
Da li smo mi stvarno toliko skrenuli sa uma da poverujemo da jedan sastanak između Vučića i Dragana Đilasa, dobro de, desio se i taj drugi nedavno, može da se Vučić od ogoljenog autokrate i vođe hibridnog režima pretvori u neprikosnovenog borca za demokratiju.
Ne dragi prijatelji, ponoviću jeo jednom – to june neće da nas mune. I dalje je taj Vučić isti onaj radikal koji je sa zanosom u očima popisivao nesrpska prezimena po zemunskim i novobeogradskim zgradama.
To je i dalje Vučić koji je sa skupštinske govornice poručivao da će ubiti 100 Muslimana za jednog Srbina, ko je u sred bombardovanja useljavao u državni stan dok je Srbija krvarila i gubila Kosovo.
Vučić je i dalje isti onaj koji sa prezirom odgovora na sva novinarska pitanja o rušenju u Savamali, padu helikoptera, aferi „Krušik“, pogibiji Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi kod Doljevca…
Pogledajte samo njegovo ponašanje kada govori o aferi „Jovanjica“. On je šef države i partije kome je važnije da se opere brat od toga da se „opere“ država od kriminala i mafije. Od izlizanog radikalskog šinjela se ne može očekivati „novo normalno“.
Sledi nam „NOVO NENORMALNO“ sa unezverenim glavnim junakom u kojem je opozicija neće moći da koristi demokratska prava u parlamentu, koje i dalje neće biti u javnosti.
Očekuju nas nova kršenja ljudskih i manjinskih prava, nipodaštavanja, vređanja, pretnje…
Neće biti preveliko iznenađenje ako novo nenormalno donese i po neki regionalni sukob sa sve Aleksandrom Vulinom kao glavnim jurišnikom iz tetkinog stana.
Od „novog normalnog“ nema ništa, dobrodošli u „NOVO NENORMALNO“.
