BORIS DEŽULOVIĆ - Gde smo mi, a gde su Hrvati!



Boris Dežulović, kolumna za tjednik ''Novosti''

Ne vredi. Džabe sve. Hrvati su za nas Srbe druga civilizacija. I u pravu je Aleksandar Vulin kada kaže da "što pre prihvatimo da Srbiji nije mesto u Evropskoj uniji, biće nam bolje".

Evo samo nekoliko primera.

Pre nekog vremena, setićete se možda tog slučaja, pomoćnik gradonačelnika Čačka Dragan Nikolić iz Vučićevog SNS-a napao je poslanika Gradskog veća Ljubodraga Grbića iz opozicijske Lige za Čačak. U kafani lokalnog Studentskog centra, gde je Grbić bio domaćin na svečanom ručku za učesnike trke za Bogojavljenski krst, Nikolić ga je iznenada nekoliko puta snažno udario u glavu i naneo mu teške telesne povrede. Ili drugi slučaj, kad je ono predsednik opštine Kostolac Ivan Savić ispred kafane Galija nasrnuo na građanina Vladana Kerića i uz reči "gde si, pičko, tebe čekam!" dva puta ga snažno udario pesnicom, pa ladno seo u službenu limuzinu i nestao u noći. Ili kad je Zoran Savanov, kandidat Vučićevog SNS-a za predsednika opštine Kovačica, zajedno sa sinom Zoranom upao u kafanu Relaks, pa pajserom pretukao predsednika opštine Jana Puškara iz Demokratske stranke, i još nekoliko građana koji su im se našli na putu.

Takvih je priča kod nas u Srbiji za stalnu novinsku rubriku. Nema večeri da u nekoj kafani na beogradskoj periferiji ili kakvoj drumskoj krčmi negde u korneru Srbije nekog osionog funkcionera Srpske napredne stranke ne zanesu rezultati izbora, moć, pare i istorijska slava – ili naprosto kafanska muzika i loša industrijska šljivovica – pa polomi i kafanu i muziku i konobare i gazdu i goste sa sve vođom lokalne opozicije. Ili su bili lokalni izbori, ili trka za Bogojavljenski krst, ili je bio koncert Ace Lukasa za krsnu slavu opštine, funkcionerima i gradonačelnicima iz SNS-a ne treba mnogo da ih zanese. A uvek su lokalni izbori, trka za Bogojavljenski krst ili koncert Ace Lukasa za krsnu slavu opštine. I uvek sve smrdi na blato, dim, ćumur, prasetinu, šljivovicu i nevolju.

S druge strane, pogledajte molim vas lepo samo poslednju vest iz Hrvatske.

"U subotu u ranim jutarnjim satima u Varaždinu je došlo do incidenta u kojemu je sudjelovao i varaždinski župan Anđelko Stričak iz HDZ-a. Nakon svečanog otvaranja tradicionalnih Varaždinskih baroknih večeri Stričak se s društvom iz Županije opuštao na terasi ugostiteljskog objekta Strauss u vlasništvu nekad popularnog nogometaša, danas poduzetnika Darija Jerteca, kad je u tri sata i deset minuta poslije ponoći došlo do koškanja u kojemu je župan napao nepoznatog mladića i nanio mu teže tjelesne ozljede, verbalno nakon toga napavši i policajce koji su stigli na poprište obračuna."

Shvaćate o čemu vam pričam?

Varaždinski župan Anđelko Stričak najpre je u varaždinskoj katedrali svečano otvorio tradicionalne Barokne večeri, sklopljenih očiju uživao je gospodin čovek u nastupu Irskog baroknog orkestra i programu Dablin Konekšns sa delima Georga Fridriha Hendla, Pitera van Malderea i Kristofa Vilibalda Glika pod dirigentskom palicom Toma Fostera, u nadahnutoj izvedbi mezosopranistice Keti Brej, pa posle koncerta – i nekoliko kežual rečenica uz kanape sendviče i šampanjac sa maestrom Fosterom, o nepravedno potcenjenim Hendlovim operama i tako tim stvarima – sa društvom iz HDZ-a posetio kavanu Štraus, u vlasništvu bivšeg fudbalera i ljubitelja bečke operete Darija Jerteca, da se tamo malo opusti pre subotnjeg jutarnjeg programa i "Koncerta uz baroknu kavu" u Palači Sermaž, unapred se radujući nastupu varaždinskog baroknog ansambla Kamerata Garestin, kantatama Florijana Leopolda Gasmana i sonatama Johana Rozenmilera.

I šta? Taman je gospodin župan sa kamaradima iz HDZ-a i gazdom Jertecom komentarisao kako snažne italijanske uticaje strogi bečki barok duguje i seksualnoj orijentaciji nesrećnog Rozenmilera – koji je pred optužbama za homoseksualnost morao da beži u Veneciju, pa otamo posle u Beč doneo mediteransku dramatičnost Đovanija Legrencija – kad se iznenada pojavio taj neki mazgov i počeo da provocira ljubitelje klasične muzike, vičući nešto poput "VBV-pederi, bečki barok ste sjebali!". I gospodin župan, naravno, poludeo – ko ne bi? – pa uhvatio provokatora za vrat i njegovom glavom nekoliko puta udario o sto.

Tako je nekako bilo, ili je barem tako nekako biti moralo. U vesti iz Varaždina i policijskom izveštaju, istina, ne piše da je do sukoba došlo zbog Rozenmilerovih italijanskih uticaja na bečku muziku sedamnaestog veka, ali ja ne znam šta je drugo moglo da izazove tog finog čoveka. Možeš njemu sve da vređaš, možeš da vređaš i HDZ i Andreja Plenkovića, možeš čak i da kritikuješ Domovinski rat i Oluju, ali ne možeš da vređaš velikog Johana Rozenmilera. A naročito ne smeš da se izruguješ sa njegovom homoseksualnošću. Postoje neke stvari koje se u Hrvatskoj naprosto ne rade. Ne pred županom Anđelkom Stričakom.

Gde smo mi, a gde su Hrvati!

U Srbiji, eto, lokalni moćnici iz SNS-a svečano i uz pompu otvaraju trafostanice, manastirske porte, seoske kasarne, gradske murale, sabore trubača, vašarske šatore i trke za Bogojavljenski krst, a u Hrvatskoj lokalni HDZ-ovci otvaraju festivale barokne muzike! U Srbiji se vrte prasići, teku slapovi jevtinog piva, trešti turbofolk i sevaju sise kafanskih pevačica, a u Hrvatskoj se jedu kanape sendviči i njiše glavom u tempu Glikovih arija. U Srbiji, shvaćate, u sabornim se crkvama održavaju venčanja braće Novaka Đokovića, posle kojih svatovi idu u noćne klubove koje otvaraju bivši fudbaleri, dok se u Hrvatskoj u katedralama održavaju koncerti Georga Fridriha Hendla, posle kojih uzvanici idu u bečke kavane koje bivši fudbaleri nazivaju po Johanu Štrausu!

Konačno, kad lokalnog političara u Srbiji ponesu alkohol i muzika pa napravi sranje u kafani, on sedne u službenu limuzinu i kao najveća pička pobegne u noć, a kad lokalni političar nešto slično pod uticajem Hendlovih oratorija napravi u Hrvatskoj, gospodin čovek sačeka policiju i učtivo im se najebe rođene majke.

Ne vredi, kažem vam, džabe sve. Hrvati su za nas Srbe druga civilizacija.

Evo još samo jedan primer. Pre nekoliko meseci, setićete se možda i tog slučaja, pomoćnik gradonačelnika Kraljeva za sport i omladinu Nikola Radević – razume se, član Vučićevog SNS-a – u jednom se gradskom lokalu malo zaneo, pa podgrejan alkoholom i kafanskom muzikom počeo seksualno da uznemirava gošće i konobarice, na vrhuncu zabave priredivši striptiz, sve mašući polnim organom po kafani. Kako je veseli Nikola sin Dragiše Radevića, odbornika gradske skupštine i zamenika odborničke grupe Srpske napredne stranke koji je uz to i sam bivši policajac, nikoga u gradu Kraljevu i ostatku Srbije nije mnogo začudilo kad je policija ceo incident volšebno zataškala, i kad su iznenada nestale čak i snimke video nadzora u kafani.

Policija u Kraljevu, naime, ima preča posla. I ponešto drugačije tumačenja Zakona o javnom redu i miru. Svi se tako sećaju kako je policija Kraljeva onomad podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv izvesnog Danila Anđelkovića iz Beograda, zbog toga što je prekršio član 7. Zakona o javnom redu i miru. A šta je uradio nesrećni Danilo? Da li je i on hvatao konobarice za dupe i po kafani mahao kurcem? Ne: mladi profesor muzike, koji je u Kragujevcu završio Muzičku akademiju, stao je podno spomenika u centru Kraljeva i na staroj dedovoj violini svirao dela Nikola Paganinija.

Paganinija! Usred grada!

Ništa strašnije u istoriji Kraljeva nije zabeleženo još otkada su novembra 1944. partizani iz Četvrte proleterske brigade umarširali u grad. I dan danas Kraljevčani se tako sa strahom i nelagodom prisećaju dana kad se gradom poput sirene za vazdušnu uzbunu razlegao Paganinijev kapriče broj 24 u a-molu.

O tome vam, eto, pričam. Možete da hvatate konobaricu za dupe i sise, možete da se skinete goli i vitlate polnim organom po kafani, ali ne dao vam Bog da umesto sopstvenog kurca uzmete violinu, pa na ulici zasvirate Paganinija. To je Srbija. Dok u Hrvatskoj za to vreme gospodin župan mora da se izvinjava kada se nakon otvaranja Baroknih večeri i nastupa irske mezosopranistice u kavani Štraus, u sitan sat čekajući jutarnji "Koncert uz baroknu kavu" u Palači Sermaž, dohvati sa nekulturnim i necivilizovanim bilmezom. Koji je uz to verovatno i Srbin.

A Srbima smešno kako uopšte može da postoji nešto kao što je jutarnji program Varaždinskih baroknih večeri.

Ne vredi, kažem vam. U pravu je ministar, nije nam ni mesto u Evropi.