Ratnik i freska



Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1

Biti Bata Gašić u današnjoj Srbiji, to je ogled o nastajanju nove elite. Ili nove kaste, ako vam je tako lakše da steknete uvid u kakvoću srpskog krema. Nema tu ničega niti je išta moguće, to je negacija većine stvari koje imaju smisla.

Ne bih vas zamarao njegovim rodoslovom, školama niti zanatima. Na početku je bio dekorater prostora koji je oblikovao keramičkim pločicama. To je dobar, dobro plaćen i častan posao. Kasnije je batalio fuge i bordure, mleo je kafu i izrastao u Batu Santosa. Postao je mali pa veliki privrednik, vlasnik tržišta, televizija, novina, ugleda, uticaja i svega što se može imati.

Postao je većinski ktitor hrama Svetog Jovana u Kruševcu, pa je tako dospeo do večnosti. Oslikan je na fresci, ogrnut svetim plaštom, u ruci drži maketu neke crkve i daruje je zahvalnom Hristosu, koji mu sa svoje strane udeljuje nasušnu milost božiju. Tako beatifikovan za svetitelja mimo reda, tvorac je čuda i sakralne vere u sve što ga čini, posvećen da pred svojim uznesenim likom na zidu hrama moli sebe pred sobom za milost, zdravlje i blagostanje.

Gašić se pretvorio u fresku tek pošto ga je Vučić zamolio da napusti mesto ministra odbrane. Smenu je zaradio u naletu mizogine duhovitosti, nastale na izvornom prostaštvu sazrelom kroz služenje u sekti.

Neka se Bata malo skloni, neka se odmori… Mnogi drugi su radili mnogo strašnije stvari. Ne dam ga!

Tako ga je izdašno miropomazao zemaljski tvorac, znajući da je njegov povratak neizbežan. Bata se pokajao, tihovao godinu i nešto dana pa se vratio tamo gde pripada.

Iz sektora odbrane otišao je u BIA, na mesto gde se nalazi zabluda o čuvanju države i njenih tamnih misterija. Pomoć prijatelju u političkoj upotrebi mračnih arhiva i ubitačnih dosijea. Utvrđivanje stanja u kome Služba kontroliše sve a nju niko. Monopol na hartije u kojima se čuvaju mrtve biografije političkih protivnika. Ali i njegova, o tome kako je možda bio na platnom spisku kruševačkog kuma Jotke, koga je u svoje vreme hapsio Saša Vukadinović.

Da li je zaista vlasnik Kruševca i svih srpskih tajni bio plaćeni kurir lokalnog kriminalca? O tome Bata ne govori, ni da jeste ni da nije. A i da jeste, to je u feudalnoj aristokratiji kojoj pripada, nedostižna prednost. Svako od njih ima svog Jotku ili nekoga mnogo većeg i opasnijeg. Kumstvo je neprocenjivo, a Kum 1 je samo jedan.

Udaljen od stvarnosti i uspomena na trivijalni život, Gašić je postavljen, izabran, kako hoćete, za ministra policije. To je mesto od životne važnosti za Vladara, odatle se vlast čuva operativno. Upotrebom gole sile prema svakoj akciji protiv kralja, a uskoro verovatno i protiv sumnje u njega.

Režim bi morao da računa sa sumnjama, otporom i pobunama. Bata je postavljen za komandanta stranačke vojske, koja se ima popunjavati ogromnom batinaškom rezervom. To se već događalo više puta, nastup odreda sa motkama u Šapcu i još po Srbiji, bio je samo probna mobilizacija drugog policijskog poziva.

U onome što sledi, ne treba se bojati Gašića, on je kreativno bezopasan, nego njegove revnosti. Vulin i on su prototipovi političkih policajaca, ali je Bata usavršena, pa samim tim poslušnija, potmulija i opasnija verzija sumanuto glagoljivog Vulina, sa kojim verovatno deli ideju o beskrajnom blaženstvu. Tim koji može da sačuva gospodara, ali i da ga uništi.

No, zašto je Bata Gašić toliko važan, pa ga Vladar i pored teških biografskih senki ljulja na kolenima, i prkosi poslednjim ostacima svog razuma? Po diktatu svog prezira prema svima, dokazuje da može šta god poželi i pokušava da ide sve dalje, do ekstremne mahnitosti. Hoće li ga neko zaustaviti? Naravno da neće, bar ne tako skoro. Jedini koji to može je on sam, razapet između oproštaja i anateme, kada konačno dostigne tačku nepovratnog unutrašnjeg vrenja.

Bata je izvađen iz kadrovskog fundusa samo zbog toga što je sa svim mračnim odlikama savršeni pripadnik vladajuće klike. Dokaz da za najvažnije poslove u državi ne moraš ništa da znaš. Ikona u sopstvenoj crkvi izgrađenoj da bi svetac mogao da bude lišen grehova, ako pred sve te božanske likove uspe da privede najgrešnijeg među svima.

Iz vremena i prostora letargije i socijalne pospanosti, nastao je Bata Gašić, čuvar prestola i spomenika, urastao u tuđu moć kao lišaj. Slučajan i neizbežan, nasušan i suvišan. Jedino takav je moguć, tako ga je Tvorac oblikovao za sebe, političku napravu-robota koju može da postavi bilo gde, potpuno je svejedno. Nije zamisliva policijska država bez Bate u predratnom stanju.

Tvorac je juče podigao lovačku avijaciju protiv dronova. Naredio je da vojska bude borbeno spremna.

U pohod se spremaš ratniče, znaš li protiv koga, sa kim i zbog čega? Imaš li sve što ti treba, jesi li se o svemu dogovorio sa sobom?

Jesi li dobro?