Ljubodrag Stojadinović, tekst za Peščanik.net, 29.12.2023.
Tužioci rade neprekidno ne bi li spasli ustavni poredak od obaranja. Neki ljudi su uhapšeni budući da su uhvaćeni u pokušaju neovlašćenog osmatranja razvaline. Ima organa u Srbiji koji paze da se ne sruši ono čega nema. Ti organi su pod vlašću samo jednog organa koji je pred rušenjem.
Za pokušaj rušenja građevine koja se smatra nerazrušivom, predviđene su teške kazne koje po svojoj volji propisuju čuvari oktroisanih zakona. Poredak je sam po sebi netačan, konfuzan i protivrečan pojam. Ustavno uređenje bi bolje pasovalo od poretka stvorenog za podanike. Ostaci poretka još omogućuju opstanak onoga koji nas drži u šapama kao narod koji mu je dat na rukovanje. Neprijateljska policija je jedino što nam je zajedničko.
Građanin je silom prinuđen da čuva poredak koji ga ugrožava.
Građani višeg reda, koji su sebe izabrali za organe vlasti, na osnovu uzurpiranog prava nad istim poretkom, ne moraju da poštuju isti poredak, niti imaju interesa da to čine.
Poredak je proizvod tragičnog stanja stvari, proces vrenja i truljenja, sve dok neko ne pokuša da ga naruši tako izmoždenog. Subjekat zadužen da štiti ustavni poredak ovlašćen je da ga neprekidno ruši i da to pravo udeljuje sebi. Čuva samo ono što mu omogućuje da jedino on bude rušilac.
Najteže je sačuvati ustavni poredak koji ne postoji, jer niko ne zna gde se nalazi. Za vlast i vladara koji krše ustav, smatra se da to čine u cilju njegovog očuvanja. U Srbiji verovatno postoji i Ustavni sud, ali za to nema dokaza.
Po važećem ustavnom poretku, nije moguće smeniti vlast na izborima, niti na bilo koji drugi način. Pokušaj pobede na izborima, smatra se opasnim ugrožavanjem poretka. Vlast uhvaćena u razbojništvu brani se napadima na one koji su je uhvatili, jer oni tako ruše poredak koji omogućuje ukidanje izbora.
Građani u pobuni imaju prava da ruše vlast. Vlast koju nije moguće smeniti na izborima je vanustavna despotija i zločinačko udruženje. Ustav koji ne postoji ne objašnjava šta se čini sa nesmenjivim vladarima koji silom čuvaju svoju nasmenjivost. Vanustavni režim može da postoji samo na temeljima ustava koji ne postoji, i jedino je on važeći.
Građanima nije ostao niko da se brine za njih, osim njih samih. Zbog samoodbrane optuženi su da obaraju ustavni poredak koji čuvanje prava i sloboda smatra teškim krivičnim delom. Za režim koji svoju tiransku poziciju drži za ustavni poredak, pravedno je da padne sa takvim poretkom. Opiranje padu po pravilu je nasilno.
Ovde je ustavno uređenje već palo, ostao je samo režim sa svojim poretkom. Osim za pendrek, takav poredak nema za šta da se uhvati. Građani ne pružaju otpor ustavu koji im je nepoznat kao nepostojeći akt, to čini čovek zadužen da ga čuva. Pravo je građana da čuvaju zakone koji štite njih, a ako je to ugrozio onaj koji ih optužuje da ruše njegov poredak, njihovo je da osvoje ljudske zakone i uzmu ih u svoje ruke, kao svoje pravo i svetu dužnost. Kojim će sredstvima to učiniti, zavisi od toga kojim će sredstvima okupator braniti svoja osvajanja.
Za narušavanje narušenog poretka, uskoro će biti optuživani ljudi koji javno misle i govore, pišu i sastaju se. Svaka istina može biti proglašena za udarac u temelj poretka. Protesti protiv izbornog razbojništava mogu da budu kažnjeni kao ugrožavanje prava na razbojništvo.
Za očuvanje poretka koji postoji jedino kao distopija, poredak koristi javnu pomoć drugih distopija. Ruski gaulajter u Beogradu svaki studentski skup vidi kao Majdan, zastrašujući primer koji ovde valja sprečiti. Ambasador agresorske države koja razara Ukrajinu i ubija po njoj, postao je ovde gospodar gospodara u guberniji koja se predala Kremlju.
Ustavni sud koji se ne oglašava povodom ustava koji je poništen, već godinama ćuti. Po ustavu koji štiti, nije ni dužan da se oglasi. Neustavni Ustavni sud je na strani onih koji negiraju ustav i tako čuvaju poredak. Sud koji je u stalnom zasedanju a ćuti, nepotreban je i onome koji je jedini ovlastio sebe da govori. Takav Ustavni sud je od Ustavnog suda ovlašćen za sopstveno ukidanje.
U zemlji gde su A. Vučić, M. Radojičić, N. Nedić, Z. Dolovac, M. Kričak, A. Brnabić, B. Gašić, A. Vulin, S. Mali, M. Mojsilović, M. Dodik, M. Zaharova i A. B. Harčenko čuvari poretka, moguće je da studenti robuju zbog obojene revolucije. A ona bukti u zarobljenom umu novog kremaljskog Berije.
Srećna vam Nova 2024.