Draža Petrović, kolumna za portal N1
U neka davna vremena stanovnici Beograda odlazili su na selo da šetaju i uživaju u prirodi i čistom vazduhu, ali se vremena menjaju – sve više ljudi sa sela dolazi u Beograd da šeta i uživa u betonu i zagađenom vazduhu.
I još dobiju dva soma za šetnju po betonu i smogu. Tu se pritom ne misli da ona dva soma iz partijske centrale koji ih dočekaju u Beogradu i vode u šetnju, nego su dva soma u dinarima.
Evo, pre neki dan, dvadesetak meštana sela Mala Krsna kod Smedereva organizovano su seli u skupe automobile sa vozačem, jerbo izgleda svi meštani sela Mala Krsna imaju šofera i skupi automobil, što je dokaz previsokog standarda u Republici Srbiji, zemlji u kojoj će uskoro svaki građanin imati ličnog vozača i skupi automobil, a ne samo meštani Male Krsne.
Seli, dakle, oni u skupe automobile sa šoferom i stigli na Voždovac, beogradsku opštinu koja je ime dobilu po nekom voždu koji je imao ovce, pa je postao vožd ovaca.
Da nije bilo tih ovaca, kažu istraživanja, ne bi ni postao vožd i održavao se kao vožd u previše mandata na mestu vožda. Odakle ni ne namerava da siđe.
Stigli dakle meštani Male Krsne na Voždovac, kad na Voždovcu ih dočekao Mladen Savatović, novinar koji valjda prave reportaže o zdravom životu, naročito o ljudima sa sela koji iz svoje nedirnute prirode idu u velike zagušljive gradove da šetaju po nedirnutom betonu.
Kada su kretali na put, rekli su im da se paze da ih, kad stignu na Voždovac, ne savata taj Savatović, koji tako savatava pošten svet i svašta ih pita pa ne mogu ko ljudi ni da se prošetaju po čarobnim betonskim prostranstvima glavnog grada.
„Pazite da vas ne savata Savatović“, pisalo je u uputstvu za šetnju po Voždovcu koji je podeljen šetačima iz Male Krsne, ali Marfijev zakon je neumoljiv – kako su kročili na tlo Voždovca – što je bio mali korak za njih ali veliki za čovečanstvo – odnekud se pojavio taj Savatović i savatao ih na gomili, što se kaže, džumle.
Tu negde kod zgrade opštine Voždovac, u blizini voždovačke policijske stanice, gde su najlepši tereni za šetnju po nedirnutom Voždovcu, pojavio se Savatović sa plavim brendiranim N1 mikofonom i odmah postavio nezgodno pitanje: „Ja sam Mladen Savatović s televizije N1, dobio sam informaciju da ste vi iz Male Krsne i da ste došli ovde da promenite prebivalište. Je l’ to tačno?”
A za koju stranku radiš? – pitala ga je potom žena iz Male Krsne koja je stekla utisak, prateći Televiziju Hepi, Televiziju Pink i Televiziju Informer, da ljudi sa televizija rade za stranke te da su novinari partijski službenici velikog vožda zaduženi za svakodnevnu hipnozu voždovih ovaca.
Savatović je onda savatanim meštanima Male Krsne rekao: “Ja nisam za stranku. Je l to važno za koju stranku radim?”
Žena ga je pogledala onako ispod oka i objasnila Savatoviću da to jeste važno zato što se ljudi dele po strankama, a najbolje stranke su one koje nešto dele.
Savatović je onda pitao takozvano nezgodno novinarsko pitanje: “A jesu vas doveli stranački?”
Žena je bila zapanjena Savatovićevim nepoznavanjem turističkih trendova i rekama ljudi koji iz nedirnutih seoskih prostranstava Srbije dolaze da šetaju po Voždovcu i ljutito rekla: “Ne. Mi smo brate došli da prošetamo”.
Sada Savatović nije mogao da veruje, bio je zapanjen, koja je verovatnoća da neko iz Male Krsne dođe u Beograd da šeta, te je u neverici izustio: “Da prošetate iz Male Krsne po Voždovcu?”
Žena Malokršćanka, ili kako se već zove meštanka Male Krsne, onda je Savatoviću održala predavanje: “Slušaj dečko, ti da si neki novinar koji prati trendove, ti bi znao da i lekari preporučuju da se što više šeta po nedirnutom betonu, da je u pitanju svetski trend, ajde, bre, nemoj više da nas zamajavaš i smetaš nam dok uživamo u prelepim destinacijama Voždovca kao što su zgrada SO Voždovac i Policijska stanica Voždovac koje se nalaze na Uneskovoj listi najvećih prirodnih lepota na svetu”.
Ali, dok je Savatović savatavao Malokršćane na Voždovcu, Savatovićeva koleginica Maja Nikolić, ali ne ona Maja Nikolić “Među nama”, nego Maja Nikolić “Među njima”, našla se među njima, u Maloj Krsni, gde su joj oni koji nisu mogli da stanu u skupe automobile sa vozačem i odu na Voždovac, otkrili da naša država brine o zdravlju građana tako što im za šetnju po nedirnutom betonu, sem prevoza, obezbeđuje i 2.000 dinara, čime podstiče građane da što više šetaju i bave se rekreacijom.
„To su vam zapravo turistički vaučeri. Važno je malo promeniti sredinu, zato ljudi i idu na vikende, letovanja, zimovanja, a nama je naša država omogućila ne samo da menjamo sredinu, nego da menjamo i prebivališta. I to dva, tri puta, godišnje. Zato je ovo zlatno doba“, objasnio je blurovani meštanin Male Krsne, kodnog imena Blurovani Živorad.
Sad još ostaje da se oglasi i vožd ovaca, onaj po kome je nazvan Voždovac, te da objasni građanima kako je u svojoj političkoj karijeri od Velike Srbije stigao do Male Krsne. I kako je od linije Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica gde više ni nema mnogo Srba koje je zdušno branio, stigao do linije Lugavčina – Osipaonica – Mala Krsna – Lapovo, gde će biti sve manje građana, pošto će se svi preseliti na Voždovac. I gde god još bude trebalo.
Srbija je postala zemlja iz koje diplomirani mašinski inženjeri beže u inostranstvo glavom bez obzira, ali zato je sve više diplomiranih izbornih inženjera, za kojih ima posla kolko voliš. To je posao budućnosti, šta god o tome mislili neprijatelji srpskog naroda, oni iz Evropskog parlamenta i oni iz ODIHR-a. Čije preporuke nećemo ispuniti jer bi veliki broj diplomiranih izbornih inženjera ostao bez posla.
