Valjanim ljudima je muka od laži u kojoj živimo, u kojoj nas primitivci, kriminalci, uzurpatori vlasti ubeđuju da nas pljačkaju za naše dobro, da nas ponižavaju zbog naših interesa, da nam ograničavaju slobodu medija i slobodu govora da bi nas sačuvali od strašnih posledica mišljenja svojom glavom i odlučivanja u svoje ime, kaže za Danas Kokan Mladenović.
Jedan od naših najangažovanijih i najbeskompromisnijih reditelja opet se uhvatio vrlo provokativnog posla – autobiografski roman velikog bosanskohercegovačkog glumca Feđe Štukana „preselio“ je na scenu sarajevskog Karmernog teatra 55, piše Danas.
Pozorišna verzija bestselera u kojem Feđa Štukan otvoreno govori o ratu u BiH, politici i veri, mržnji i ljubavi, traumama i bolnom suočavanju sa samim sobom, kako je nedavno pokazalo pisanje brojnih medija, u nekoliko pretpremijernih i premijernih večeri bila je svojevrsni događaj za ceo naš region.
Glumca sa međunarodnom filmskom karijerom (igrao je i uz Gerija Oldmana, Toma Hardija, Breda Pita, Numi Rapas, Donalda Saterlanda, Benisia del Tora, Vensana Kasela…), prvaka scene koji je odigrao uloge u velikim klasičnim delima (bio je angažovan i Međunarodnom pozorišnom institutu za Mediteran), koji je po struci i pilot, predavač teorijskih predmeta u pilotskoj školi i padobranac, naša publika poznaje po značajnim filmovima i najgledanijim serijalima („Top je bio vreo“, „Nečista krv: Greh predaka“, „Klan“, „Tunel“, Sablja“…).
Neočekivano, uprkos popularnosti koju je stekao kod nas (mnogi su ga već smatrali „beogradskim“ glumcem), i uprkos brojnim apelima kolega i umetničkih esnafa, kao i Srpskog PEN centra, Feđa Štukan je u Srbiji odlukom vlasti već gotovo dve godine persona non grata, zato što je juna 2023. govorio na građanskom protestu „Srbija protiv nasilja“.
U razgovoru za Danas Kokan Mladenović govori o predstavi „Blank“ koja prati istu liniju angažmana koju ima roman – poziva nas da menjajući sebe, promenimo svet oko sebe, političarima na vlasti koji su nam utamničili normalan život, slobodu i državu, novoj režiji u Kazalištu Komedija u Zagrebu, studentskim protestima…
Kako je moglo da se vidi u sarajevskim i regionalnim medijima, premijera predstave „Blank“ bila je kulturni, ali u neku ruku i društveni događaj. Kako komentarišete taj društveni aspekt i značaj koji je dobila?
– Mislim da je svim valjanim ljudima na prostoru nekadašnje Jugoslavije muka od sveopšte laži u kojoj živimo, u kojoj nas neki primitivci, kriminalci, uzurpatori vlasti, ubeđuju da nas pljačkaju za naše dobro, da nas ponižavaju vodeći računa o našim interesima, da nam ograničavaju slobodu medija I slobodu govora da bi nas sačuvali od strašnih posledica mišljenja svojom glavom i odlučivanja u svoje ime. “Blank” Feđe Štukana je jedna od najpoštenijih knjiga koje sam ikada pročitao.
Feđa je imao hrabrosti da ogoli sve svoje zablude, destrukcije, eksperimentisanja sa sopstvenim životom; da samog sebe razobliči do srži, što mu je dalo moralno pravo da se sa istim žarom obračuna sa svojom sredinom, političkim, verskim i nacionalnim manipulacijama, sa svakim oblikom laži koji je ljude na ovim prostorima uvukao u krvave rartove devedesetih a onda ih, nakon ratova, ostavio u beskrajnom siromaštvu, otimajući od njihove želje da žive kao normalni ljudi.
„Blank“ je od samog objavljivanja 2018. postao bestseler, preveden je na brojne jezike, postao je obavezna literatura na Goldsmiths univerzitetu u Londonu i Mostarskom univerzitetu, i dobio je brojna priznanja. Šta je vama najdublje i najpotresnije u knjizi koju neki kritičari vide i kao istorijski udžbenik napisan u formi romana?
– Osećanje slobodnog pada. To da odrastate, sazrevate i uporno pokušavate da saznate ko ste u okolnostima u kojima ne postoji stabilni oslonac, bio on vezan za porodicu ili društvo. Glavni junak „Blanka“ gotovo opsesivno pokušava da pripada, da pronađe zajednicu, intimnu ili društvenu, kojoj će pripadati i to mu kontinuirano ne uspeva. Smenjivanje lažnih nada i razočarenja, slom političkog sistema i besramnost rata, odvešće ga na rub samouništenja. Feđa je, na sreću, uspeo da preskoči ponor koji se, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, otvorio pred čitavom jednom generacijom i povukao je u propast.
Zašto se „Blank“ ipak nije pojavio kao vrsta antiratnog udžbenika o 90-tim godinama u nekadašnjoj zemlji „bratstva i jedinstva“ koja se krvavo raspala (a svi su izgledi i da neće), i zbog čega nam se čini da Štukanov roman više smeta danas, bar ovde kod nas, nego kada je prvi put objavljen?
– “Blank” je šamar u lice političkim elitama koje su profitirale u ratovima devedesetih i koje i danas, gotovo bez izuzetka, kroje sudbinu ljudi I naroda na ovim prostorima držeći ih u “ratu niskog intenziteta”. Kako sjajno kaže Marko Šelić Marčelo: “Mi, nakon svega, nismo sklopili mir, već nemir“.
E pa, propagiranje tog “nemira” kao načina života, to namerno neuređivanje stvari, ostavljanje višedecenijskog haosa i vanrednih okolnosti, jeste nešto čime se političari služe da bi time utamničili čitave narode i države. “Blank” im u lice kaže da su svi isti i da su, takvi kakvi jesu, neprijatelji normalnog života i prepreka da se tridesetogodišnja trauma u kojoj živimo napokon završi.
Koliko je našu vlast iziritirala Štukanova knjiga koja surovo i iskreno demistifikuje rat u Bosni i one koji su ga propovedali, da li i u tome treba tražiti razloge što je 2023. jedan od najboljih glumaca u regionu deportovan odavde, a ne samo zbog podrške koju je zajedno sa beogradskim kolegama dao našim protestima „Srbija protiv nasilja“?
– Našu vlast ne može da iritira bilo koja knjiga, jer naša vlast ne čita knjige. Zato zabranjuju autore, a ne knjige. Feđa živi svoj roman, putuje, priča, razgovara sa mladima, spaja nespojivo, buni se, protestuje, pa je samim tim iritantan po one koji propagiraju sasvim suprotne narative. Zbog toga mu je zabranjen ulazak u Srbiju i zbog toga naša predstava, koja je već pozvana na nekolicinu međunarodnih festivala, verovatno nikada neće igrati u Srbiji. Feđa stoji iza romana koji je izdao, a mi nismo ljudi koji će izdati pisca romana. To ćemo ostaviti nekim drugim „izdavačima“.
Vi ste uradili i adaptaciju teksta – koliko je to bilo zahtevno s obzirom da je Feđa na početku romana osamnaestogodišnjak koji se najednom našao usred ratišta, potom snajperista užasnut žrtvama, lažima političara i besmislom rata, pa mladić koji živi traume posledica ratišta, onda neko ko je iz celog tog košmara ipak izašao živ i zdrav u glavi, i na kraju je antiratni aktivista kojem je sve jasno, i borac za ljudska prava?
– Adaptaciju teksta sam, kako to obično činim, radio sa ansamblom predstave. Već godinama ne počinjem procese proba na nekoj predstavi tako što koristim unapred napisani tekst. Zanima me ko su ljudi sa kojima radim, ko su oni kao društvena, a ne samo kao umetnička bića, kakvi su njihovi stavovi, strahovi, želje…Mi smo roman „Blank“ raščlanili do najsitnijih i najbolnijih detalja, a onda ga iznova sastavili tako da smo svi zajedno Feđa, nosioci istih verovanja i neverovanja, ideja o boljitku i gorkih intimnih i društvenih poraza.
„Blank“ govori bez pardona o ratu 90-tih koji vode lokalni političari i kriminalci svih fela, uz blagoslov pravoslavnih i katoličkih sveštenika i hodža, o državi koja ubija vlastitu decu, o licemerju svetskih političara… Šta je ono što vi fokusirate u predstavi?
– Budući rat. Predstava „Blank“ svakako nije „romansirana biografija“ ili povest nečijeg života. Mi smo taj roman izabrali jer u njemu postoji stravična priča o mladom čoveku kome se svet srušio na glavu, a neke nove katastrofe upravo vise nad glavama mladih ljudi na ovim prostorima i, ne bude li hrabrosti i pameti, naš svet će se iznova raspasti u krvi, jer smo tako malo uradili da do toga ne dođe. Feđa u romanu uspeva da izvede sebe između Scile i Haribde sopstvenog života i smisao tog novog sebe pronalazi u društvenom angažmanu. Predstava „Blank“ prati tu liniju angažmana i poziva nas da, menjajući sebe, promenimo svet oko sebe.
Vaše rešenje glumačke podele iznenadilo je sve koji su očekivali da će Feđa Štukan igrati u predstavi, a on ima kameo ulogu i napisao je osam muzičkih numera (u jednoj je i stih „Ozbiljna smetnja“ koji se odnosi na njegovo hapšenja na beogradskom aerodromu). Zašto ste izabrali da niko od glumaca ne glumi Štukana, već da se različiti glumci smjenjuju u „njegovoj koži“?
– U predstavi četvorica glumaca, uključujući i samog Feđu, igraju lik Feđe Štukana. Taj lik nije bukvalna ilustracija Feđe Štukana, kao ni lika iz romana. On sublimira one osobine za koje smo se, istražujući i kopajući po građi romana, složili da lik Feđe treba da ima. Okvir priče je prostor aerodroma, to jest onih dvanaest sati koje je Feđa proveo uhapšen i interniran na aerodromu “Nikola Tesla”, da bi zatim bio deportovan u Sarajevo kao “bezbedonosna pretnja” za Srbiju. Srbija se ne plaši ubojica, kriminalaca, naprotiv – poklonila im je celu sebe, ali se, eto, plaši jednog glumca i pisca.
Možemo li da očekujemo i beogradsku premijeru „Blanka“?
– Možda, u slobodnom Beogradu, koji će Feđi ukinuti zabranu ulaska. Moj pozorišni život se, inače, odvija “negde drugde”, van granica Srbije, a svakako van granica Beograda. Retke su predstave koje sam napravio u inostranstvu, a koje su gostovale u Beogradu. Još su ređe one koje sam u Beogradu režirao. Ja sam, nekako, uspeo da budem dvostruko nepoželjan – i političkim i pozorišnim elitnim krugovima.
Izvor: Danas, N1
