Više od šest stotina lekara potpisalo je otvoreno pismo u kom je analiziran psihološki profil nasilnih policijskih službenika. U pismu objavljenom prošle nedelje, lekari su pisali o “psihološkim profilima u kojima se brišu granice ljudskosti”, uz poruku da “nijedna komanda, ni uniforma, ne oslobađa čoveka ličnog izbora”.
Za nedelju dana, pismo je imenom i prezimenom potpisalo 630 lekara, uz poziv svim kolegama zdravstvenim radnicima da se jave potpisnicima apela I da stanu solidarno sa njima. U propratnom saopštenju, lekari se osvrću i na brutalne scene policijskog nasilja na protestu “Srbijo da li se čujemo?” održanom petog septembra u Novom Sadu:
“Prethodne nedelje pisali smo kao grupa lekara. Svesno bez potpisa ostavljajući priliku da se čuje poruka i vidi slika u koju niko nije želeo da pogleda. Čekali smo da unize identitet i da pokušaju da obezvrede reči.
Mamac je prošao, pa sada nema skrivanja. Nasilje više nije samo upereno prema studentima i srednjoškolcima. Nije više usmereno na slobodnomisleće građane. U petak 5. septembra u Novom Sadu, kada su jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova sprovele akciju demonstracije sile, među privedenim građanima bio je i jedan lekar. Član ekipe prve pomoći, jasno i vidno obeležen u momentu kada je ukazivao prvu pomoć. Drugi kolega je pretrpeo povrede nakon udarca pendrekom. Jedan deo medicinskog tima bio je satima zarobljen u zgradi Rektorata pod opsadom policije. Legitimisani, izolovani, bez mogućnosti da pomognu povređenim građanima, osećali su se kao taoci, a ne kao lekari.
U tom trenutku represija je zagazila u srce zdravstvenog sistema rušeći civilizacijsku granicu ka varvarstvu. Pogažene su konvencije, obeščašćen amanet predaka i osramoćen legat budućih generacija.
Ako država zlostavlja i hapsi one koji zbrinjavaju povređene, ona zlostavlja i hapsi samu ideju nesebičnog činjenja i smisao međuljudskog razumevanja.
Kao lekari, svedoci nasilja, govorimo jezikom struke i savesti:
– Društvo koje normalizuje dehumanizaciju boluje od gubitka empatije.
– Komande koje brišu ličnu odgovornost stvaraju mehanizam zla identičan onome u ratovima i diktaturama.
– Uniforma bez ljudskosti umesto štita, postaje oruđe nasilja.
Mi na takve uslove ne pristajemo! Zdravlje zajednice ne meri se brojem bolnica niti kilometrima izgrađenih puteva, već time da li dostojanstvo i pravdu tretiramo kao ljude koje treba zaštititi, a ne kao neprijatelje koje treba zbrisati sa lica zemlje.
Naš profesionalni integritet nam ne dopušta tišinu. Ćutanje pred ovim nasiljem bilo bi ništa drugo do saučesništvo i poniženje akademskog identiteta.
Zato zahtevamo i jasno poručujemo: Prekinite represiju i nasilje nad građanima!
Mi smo lekari, ali smo pre svega ljudi koji odbijaju da ponizno spuste glavu. Naša zakletva nas obavezuje da kažemo: NE! Ne nasilju, ne dehumanizaciji, ne društvu u kojem se deca tuku, a zajedno sa nama i hapse.
Stojimo iza ovih reči imenom i prezimenom. I nećemo se povući.
Zdravstvo je ustalo!”
Izvor: Danas
