Novinarke heroine u prvim redovima protiv suzavca i pendreka



Piše: Ana Kalaba, za portal Nova.rs, 8.7.2020.
Prenosimo sa portala Nova.rs

Novinarstvo u Srbiji je dobilo novo lice - lice nekoliko hrabrih žena koje su bile spremne da ulete u "ratnu zonu" pred Skupštinom, da istrpe pendreke po leđima, progutaju i isplaču suzavac pred kamerama i suoče se sa žandarmerijom, kako bi profesionalno obavile svoj posao i javnosti prenele istinu.

Naravno da nisu samo žene bile pred Skupštinom sinoć, niti su jedino one izveštavale s terena za slobodne medije, ali čitav kontekst društva u kojem političari “vole kad novinarke kleče”, a raznorazne “Barbare” nam tumače istinu u centralnom terminu, nasilni karakter sinoćnih demonstracija i sve opasnosti koje su usput izbijale – njihovo prisustvo, profesionalizam i smelost posebno su došli do izražaja.

Neke od njih bile su pred kamerama – Jelena Zorić, novinarka N1, postala je jedno od najistaknutijih lica sinoćnog protesta pred Skupštinom, a s lica mesta su izveštavale i njene koleginice Tatjana Aleksić, Žaklina Tatalović… Ispred naše redakcije su u prvim redovima bile novinarke Milica Božinović, Ana Vušović Marković, Jovana Šesterikov i fotoreporterka Vesna Lalić, koje su nam iz minuta u minut s protesta slale realnu sliku svega što se dešava na ulicama Beograda.

Milica Božinović kaže da je “samo radila svoj posao”, mada je svakom ko je pogledao snimak na kojem je “popila” pendrek jer je htela da pomogne povređenom čoveku jasno da to nije baš tako.

“Samo sam se trudila se da javnosti prenesem pravo stanje stvari, a ipak sam od policije dobila pendrek i to po zadnjici”, kaže Milica Božinović, koja je uživo izveštavala za portal Nova.rs do jutarnjih sati.

“Kada je narod ušao u Skupštinu, radila sam lajv unutar Skupštine i tada je policija gurala i udarala ljude, bio je potpuni haos. Bacali su suzavce i šok bombe, ne razmišljajući koga će povrediti. Nagutala sam se suzavca, nisam ništa videla pred sobom, ali sam se trudila da posao odradim kako treba do kraja. Nisam razmišljala o tome da bih mogla da se povredim, niti o strahu, tome nema mesta u našem poslu i u ovakvim situacijama. I dalje me boli glava, ali večeras nastavljamo da radimo svoj posao. Ponosna sam na ostale kolege i koleginice, snimatelje i fotoreportere, koji su sinoć bili na protestu, nadam se da smo uspeli da javnost objektivno izvestimo o svemu što se dešavalo”, kaže Božinović.

I Ana Vušović Marković se zadesila pred samim ulazom u Skupštinu. U nekom momentu, masa ju je ugurala kroz vrata, dobila je pendrekom po leđima, ali, kako kaže, nije to bilo najstrašnije.

“Najstrašnije je bilo to kako se protest u trenutku od mirnog, uobičajenog skandiranja i zviždanja, pretvorio u ratno stanje. To je iznenadilo i demonstrante i žandarmeriju. Suzavci su leteli na sve strane, pune limenke, kamenice… Najviše sam brinula da me nešto ne tresne u glavu i ne onesvesti”, priča nam Ana.

Ipak, njen glavni utisak od prošle večeri je: “Nikad kao sad se nije osećao toliki naboj besa, revolta, nezadovoljstva ljudi. U takvoj situaciji osećaš druge, osećaš da su spremni na sve ne bi li se nešto promenilo. Gotovo je zastrašujuća ta spremnost da se sve rizikuje, ali istovremeno daje nadu da ipak postoji ta kolektivna energija za borbu za normalan život”, sumira Ana Vušović Marković.

Nije to prvi put da su ljudi izašli da izraze nezadovoljstvo politikom Aleksandra Vučića. Međutim, prvi put je tako gorelo – i bukvalno.

“Već devet godina izveštavam gotovo sa svakog protesta u Beogradu, ali ovo je prvi put da sam se uplašila u par navrata. Na takvim dešavanjima obično znaš gde možeš da se skloniš, sinoć je bilo momenata u kojim nisam imala gde”, kaže Jovana Šesterikov.

Ipak, taj strah nije je sprečio da se prva probije kroz masu kako bi snimila policijske automobile u plamenu.

“Atmosfera na ulicama bila je izuzetno napeta, suzavac se osećao i u 27. marta. Bila je to kombinacija strašne policijske agresije i agresije druge strane. Međutim, nisu svi bili u tom fazonu, različiti ljudi su izašli da izraze nezadovoljstvo na različite načine. Mislim da je u tom kontekstu najreprezentativnija scena iz Kralja Milana, gde dečko na biciklu urla na policajce jer biju narod, u čemu mu se priključuje grupa desničara, a on se okreće ka njima i viče: Šta hoćete, i vi ste isti!”, priseća se Jovana.