DANILO DAČA IKODINOVIĆ BIVŠI VATERPOLO REPREZENTATIVAC
Hteo sam da kupim mir, a prodao sam dušu đavolu
Nisam promenio stav prema SNS-u, ovo je najgora vlast. Iskreno, kada sam pristao da se nađem na njihovoj listi, bilo je to odvratno kurvanje. Možete me ubiti ili prihvatiti kao čoveka koji zna prave vrednosti sve vreme, ali je u momentu pogrešio. A šta sam sad spreman da žrtvujem za promene? Nisam spreman da izgubim glavu, nisam ni Če Gevara. Ali, ako se nađe neko pametan da povede zemlju u nekom drugom pravcu, spreman sam da stanem iza njega. Misliš da je Lukašenku sada udobno, a mislio je da je večan
Krvavo sam se zajebao sa listom, jer sam kupovao mir koji sam već imao i ispao pizda. Da, baš pizda! Ne mogu to da operem, niti se trudim, ali idem napred, jer nazad ne mogu i neću. Osećaj je odvratan, ali ću ga prevazići, jer kičmu imam.
Ovako je doslovno glasio „pokajnički“ tvit Danila Dače Ikodinovića, proslavljenog vaterpolo reprezentativca, kojim je javnosti Srbije stavio do znanja da je pogrešio kada je pristao da se njegovo ime nađe na izbornoj listi SNS-a. Ikodinović prvi put za NIN, bez dlake na jeziku, otvoreno do kraja, govori o svom kratkom izletu u politiku, zašto se više nikada ne bi aktivno uključio u politiku, ali i o tome zašto, uprkos tome, ne može da ćuti.
Zašto ste pre nekoliko godina podržali aktuelnog predsednika Vučića i SNS?
Ako bih nastavio da objašnjavam, ispalo bi kao da se vadim iz nekog blata u koje sam neminovno upao kada sam pristao da se moje ime nađe na toj jebenoj listi 2018, izvini na izrazu, nisam ja ni pesnik, ni književnik, ali ljudi koji imaju imalo mozga kapiraju o čemu se radi. Kupio sam svoj mir. Znaš kako to ide, imaš privatan biznis, kao ja kafanu koja je super radila, oni dođu, nisu pali s neba. Došao je čovek kojeg sam znao, član je SNS-a sto godina, i on se kao i mnogi od njih lepo obogatio od SNS-a, i provuče kroz razgovor da bi bilo dobro da to učinim.
Zvuči kao kad mafija nudi zaštitu?
Nisam to shvatio kao pretnju, iskreno, već baš tako da kupujem svoj mir. To su ljudi bliski vrhu vlasti. I, pomislio sam, šta me briga, stavite me na listu, šta me košta. Nikada nisam bio član nijedne partije, niti javno podržavao bilo koga. Bio sam sportista i politika me nije zanimala, ne zanima me ni danas i glupavo sam to odigrao, mislio sam, jednu brigu manje da imam, da mi ne naude, a nisu mi mogli ništa. Dolazile su mi inspekcije i dalje i uredno sam plaćao kazne za sitne nepravilnosti. Nisam dobio ništa, izgubio sam mnogo, kredibilitet kod normalnih ljudi koji su me smatrali koliko-toliko takođe normalnim. Da pitaš moju ženu, od tada jednom mesečno govorio sam - jebem ti listu, ta glupost mi nije trebala, a ona je govorila - nema veze, zaboraviće se. Nije vic u tome da se zaboravi, rekao bih joj, neke stvari ne treba zaboraviti. Tvit nije moje pokajničko delo. Samo je izašlo iz moje duše. Osećao sam se loše dve godine. U društvu bi me samo bocnuli, a ja - da umrem, u zemlju da propadnem. Sada kažu - bravo care, svaka čast. Vrlo dobro znaju, ljudi na Tviteru, šta sam pisao kada je SNS došao na vlast. Tviter je mesto gde sam izbacivao političke stavove, jer to nisam mogao, niti me ko pitao, na televiziji, radiju, ili u novinama.
Autor: Tanja Nikolić Đaković
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 3.9.2020.
