Pero Jovović, iz kolumne za portal Nova.rs
U poslednjih deset godina, koliko je trenutno vladajuća stranka na vlasti, neuobičajno je glasna direktna ili indirektna podrška koju pruža jedan deo javnog, kulturnog i estradnog miljea jednoj partiji, odnosno njenom predsedniku. SNS pokušava da kompenzuje manjak podrške intelektualne i građanske elite tako što okuplja folkere, glumce i reditelje, uključujući i one za koje se može reći da su podržavali i prethodnu vlast, ali spletom okolnosti su morali da se preorijentišu.
SNS nije stranka zasnovana na ideologiji i vrednostima, tako da mi je teško da verujem da podrška dolazi iz tih razloga – pogotovo ukoliko u obzir uzmemo to da je, na primer, Karleuša koja sada uonakolo paradira sa Vesićem i glasno hvali Vučića, osvedočenog hom*foba, nekada bila uz Čedomira Jovanovića i zalagala se za prava LGBT građana.
Iz kojih razloga se popularne figure iz sveta muzike, filma, pozorišta ili rijalitija odlučuju za hvalospev vođi, a da pritom najpogrdnije reči upućuju njegovim kritičarima, to je samo njima poznato – ali jedan od predsudnih razloga je verovatno pristup mainstream medijima i njegovo veličanstvo – novac. Što se njihove navodne apolitičnosti tiče, ona je lažna, a koristi se kao sredstvo ublažavanja negativnog stava građana koji imaju prema politici, političarima i politički obojenim osobama. Verujem da dobar deo podrške dolazi iz ličnog koristoljublja koje nezavisni mediji otkrivaju s vremena na vreme, pa tako Lazar Ristovski dobija neuobičajne sume novca za svoje filmove, Branka Kockicu plaća Pošta Srbije, a Aca Lukas peva na svim trgovima o trošku države, a onda, po njegovim rečima, za SNS peva besplatno. Isto je sa Karleušom, Cecom, pa čak i sa Harisom Džinovićem kojeg smo nedavno imali prilike da gledamo na televiziji kako sedi odmah pored Vučića.
