Piše: Marko Vidojković, kolumna za ''Danas''
Još je Goran Marković u remek-delu „Nacionalna klasa“ ovekovečio kakav je odnos vojnog obveznika bio prema odsluženju vojnog roka u SFRJ. Niko nije pevajući išao na odsluženje vojnog roka.
Radovali su se samo očevi, ratni veterani, a nešto kasnije očevi, jer će neko morati da najebe kao i oni, u stvari duplo kraće, jer se vojska nekada služila čak dve godine.
Bili su to tužni ispraćaji, na kojima su se čiče radovale, tetke lile suze radosnice, a regrut hteo da se ubije, jer je za sobom ostavljao sve – slobodu, devojku, ženu, decu, roditelje, kuću, zgradu, komšije, sunce, mesec, zvezde, sve. Na godinu dana.
Početkom devedesetih odlasku u vojsku se više nisu radovali ni očevi regruta, jer je odsluženje vojnog roka potencijalno značilo i gubljenje glave.
Ne znam nikoga ko nije proklinjao državu, Boga i sudbinu što mora da provede godinu dana u spavaonici sa likovima koji su sišli sa planine, koji seru u gaće, biju ako ih popreko pogledaš, ne čiste obuću, pa cela spavaonica (spavaona?), po kazni, zbog jednog imbecila, mora da čisti klonju.
Ovaj jednogodišnji zatvor je bio najmanje što je u vojsci moglo da ti se desi. Mogao je da te uhvati rat. Mogla je da te uhvati granica, pa da slušaš rat s druge strane granice, ili da ispraćaš kamione koji iz Srbije idu za Bosnu da se u njih utovaruju budući streljani.
I to nije sve. Kad završiš vojsku, postaješ rezervista, tako da kad država odluči da je najbolji način za rešavanje problema na Kosovu rat sa NATO, izvoli, dečko, u rat sa NATO.
Onda su neke normalne vlasti ukinule obavezno služenje vojnog roka. Onda je banda počela da preti vraćanjem obaveznog služenja vojnog roka. Onda su klince pitali šta misle o tome i ispostavilo se da to nije bila pretnja – to je za te mlade imbecile nešto što podržavaju. Dobro, ne svi. Četrdeset četiri posto, prema najnovijem istraživanju. Jebote. Četrdeset četiri posto čistih kretena.
Ne kaže istraživanje kog su doba ovi „mladi“, svakako su potencijalno „meso“ za odstrel. Kad se govori o služenju vojnog roka, uglavnom se govori o tri meseca obuke. Nijedan dan ne bih dao bandi, ni nedelju dana, ni dve nedelje, kojih se odrekao recimo Vulin, a na tri meseca robije, koja će se završiti tako što će imbecil naučiti da rukuje oružjem, niko normalan ne bi pristao.
Pa posle vi krivite penzionere što je Vučić na vlasti. Jasno je da su za njegovu političku dugovečnost najkrivlji „mladi“. Kilava smrdljiva govanca, od kojih polovina jedva čeka da se zakune svom fireru, uzme pušku i nauči da puca.
Verovatno njihovi pileći mozgovi ovako razmišljaju: „Tbr, naučim da rokam iz kalaša i posle u klan i tbr jbt.“ Ne razmišljaju, međutim, šta će biti kad im onaj kome su se zakleli naredi da pođu u rat.
Ko zna, u stvari, verovatno će pevati.
