Govor oca ubijene devojčice koji je rasplakao sve u „Utisku nedelje“



"Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me je Sofija tome mudro naučila, a mudrost tog deteta me naučila da i danas gledam svakoga od vas u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju", rekao je na kraju "Utiska nedelje" Slobodan Negić, otac jedne od nastradalih devojčica u masakru 3. maja u OŠ "Vladislav Ribnikar" rasplakavši voditeljku i goste večerašnje emisije. 

Nadovezujući se na reči jedne majke koja se uključila u emisiju rekavši da među ljudima nema empatije, Negić se sa tim nije složio, prenosi Nova.rs.

„Ja sam danas (na sastanku Saveta roditelja) u očima ljudi video iskren strah za sve nas. Kada sam bio na sahrani svoje kćerke, prilazilo mi je puno ljudi, za mnoge od njih uopšte nisam znao ko su. I vidim da tim ljudima nije lako da mi izjave saučešće, ni meni da ga primim, dok u jednom trenutku nisam počeo da gledam u oči te ljude i da se svakome, gledajući u oči zahvalim i blago naklonim. Onda su i ti ljudi počeli da se osećaju nekako prihvaćenim, kao da se znamo od ranije…“, ispričao je Negić.

On je zatim objasnio kako je njihova nastradala kćerka dobila ime.

„Moja Sofija je dobila ime tako što smo Milanka i ja hteli da se malo našalimo. Pošto sam ja magistar filosofije a njeno devojačko prezime Mudroša onda smo joj dali ime Sofija“, rekao je on, a zatim ispričao nešto što ga je njegova kćerka naučila.

„Bilo je situacija u koljima je mama ljuta što je soba stvarno u haosu i ako bih ja pokušao da onda nju zaštitim tako što ću sa mamom da raspravim stvar, ja bih u stvari samo doveo do još goreg problema i ostavio, okrenuo se i otišao da se bavim nekim mojim stvarima. Sofija je uvek bila jedino zadovoljna kada bih je ja saslušao, gledao u oči kao odraslu osobu i kada bi videla da smo njena mama i ja puni ljubavi, da prevaziđemo te razlike i ta neslaganja. U ovom slučaju mogu da kažem to je ‘nomen est omen’ (ime je predznak). Njeno ime je stvarno njena sudbina i mudrost tog deteta me naučila da i danas gledam svakoga od vas u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju. Uopšte ne mislim da nema empatije među ljudima“, rekao je on drhtavim glasom i sa očima punim suza.

„Ima je puno, pogledajte Igora (Jurića), pogledajte gospođu Snežanu (Miljević), pogledaj se Olja, idu ti suze. Hvala vam svima, shvatite da je ponekad jedini razlog u čoveku da se bori to što ima ljude oko sebe i da ovde treba da naučimo veliku lekciju o tome da se radi o nama, ljudima, o našim sudbinama. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me je Sofija tome mudro naučila“, rekao je na kraju emisije Slobodan Negić.

Izvor: Nova.rs, N1 Beograd