Srpski svet posle Vulina



Ljubodrag Stojadinović, tekst za Peščanik.net

Još nije poznato kako i u kom času, ali vladar će morati da se otrese Vulina. Izgubiće revnosnog čuvara prestola, vernog obožavaoca i poslušnog ratnika iz tame. Osim ako uprkos svakoj logici odluči da ga ostavi tu gde jeste: da tajnom službom rukovodi sa skrivenog položaja i nastavi svoj posao na stvaranju srpskog sveta pod ruskim nadzorom.

Bila bi to fantastična izvedba ovdašnjeg iluzioniste, uz primenu originalne političke filozofije za upravljanje distopijom. Bez Vulina i najgora zamisao bi mogla da propadne. Njegove ideje su uvek bile gore od svega što je u politici zamislivo, a to znači da je nezamenjiv.

Tvrdo radikalsko jezgro inače očekuje delotvorno izazivanje Amerike koja je tako visoko uzdigla Vulina proglašavajući ga kriminalcem i ljubiteljem Rusije na Balkanu. Ništa bolje nije mogla da učini za njegov ugled u vlasti prepunoj kriminalaca. On je već počašćen takvim glasovima o sebi, i nemuštim jezikom globalne poternice proglašen kumom uz kuma, rodoljubom među patriotama.

Udarom na Vulina Amerika pokazuje da nam ponovo želi zlo, kao što je uvek želela i radila na njemu. A. Vulin je stub odbrane od zavere Zapada protiv Rusije. Nije on kriminalac, on samo mnogo voli Putina i Patruševa, da ih mrzi ne bi ga bilo na najcrnjoj listi. Tako otprilike govori čovek koji o svemu ima definitivno mišljenje. Bez njegovog pokroviteljstva inače, Vulin ne bi mogao ni smeo da radi to što radi.

Zašto je onda Amerika izabrala Vulina da preko njega slama Srbiju koja ponovo postaje sila na Balkanu? Upravo zbog toga. On se prvi oglasio o srpskom svetu, pokušavajući da svojim oskudnim političkim jezikom obrazloži značaj te kolosalne ideje. Srpski svet je sintagma u kojoj zaista nema ničega, pa bi moglo da izgleda da je to zamisao nepostojećeg ili otvaranje starih rana. Ali, čak ni takva projekcija ničega nije mogla da se začne samo u jednoj glavi, ma bila ona i Vulinova. Tamo je ugrađena kao proizvod zajedničke laičke teorije o još nepostojećim političkim oblicima, njegovo je bilo samo da kaže, a pravi autor da zasedne na vrh kad sve bude gotovo.

Srpski svet bi, naravno, bio svet pun Srba i isključivo njih, etnički čisti obnovljeni prostor koji je jednom već izgubljen. Bio bi stvoren pod jednom idejom, jednom voljom i jednim vođom.

Tu ludačku zamisao Vulin je izrekao kao ministar policije, a pre toga je već bio ministar odbrane. Zamisao je apsolutno zadivljujuća jer je najavljivala utopiju u srcu već postojeće distopije, dakle neostvarivo u ostvarenom, osim ako katastrofa ne bi bila okončana pokušajem da se zamisao ostvari.

U regionu su Vulinove najave naišle na otpor, podsmeh, ali i izazvale brigu: dokle bi se prostirao taj svet i kako bi bio stvoren? Možda svuda gde još ima ili je bilo Srba? Ili će ih biti! Ideolog je pokušao da smiri sve zabrinute izjavom da će ta stvar biti građena isključivo nenasilnim putem i demokratskim sredstvima.

A onda je dodatno gradeći svoju tmurnu biografiju, Vulin postao šefom službe nejasne namene, opasne po građane zemlje u kojoj postoji. Vulin je mimo svog običaja ućutao, jer se tamo malo govori, ali nije prestajao da radi. Srbija je dobila neki karikaturalni oblik Kolumbije, sa kartelom na čelu države. Vulin je u tome izgleda bio vodeća snaga, onaj koji poznaje sve tajne puteve paralelne države koju je vodio učeći donekle i svog učitelja kako se to radi.

Sve se manje govorilo o srpskom svetu. A onda se jednoga dana javio vlasnik jedine volje i najavio pokret za narod i državu, koji će u sebi sadržati sve: nacionalnu državu sa dominacijom etničke većine kojom rukovodi vrhovna volja sa svojim vlasnikom lično. Srpski svet je evoluirao u nešto tek malo realnije, ali isto tako sumanuto i užasno, čak i u najavi, kao tiranski raj koji vodi za sobom beslovesnu gomilu lišenu svake volje za slobodom i otporom.

Vulin je svakako bio tu negde, kao pouzdani čovek koji gradi temelje, a oni moraju da ostanu nevidljivi. Zamišljeno je da pokret krene na Vidovdan, ali se nešto izjalovilo. Na utešnom prijemu, novi predsednik SNS-a je vođu proglasio gromobranom i lokomotivom, a članstvo je smestio u prvi vagon pokreta koji će jednoga dana biti na cilju.

Taj cilj je nesumnjivo produženje trajanja vlasti i neograničeni opstanak vlasnika. No taj pokret je izgleda doživeo slom još pri otvaranju, nemoćan da se odupre čudovišnoj logici namernoj da ga pokrene bilo kako.

To, u šta je evoluirao srpski svet, nestalo je skoro u isto vreme kad je svet saznao za Vulina, koji je onu ideju proširio sve do Kremlja. U stvari, tamo je ta jedna volja, a sa tim je morao da se složi i mali balkanski nasilnik, verujući da se tako ipak može opstati, makar pod šapom ranjenog medveda.

To je staza kojom će se kretati srpski svet i pokret naroda za državu. Amerika je zlo, a Rusija se bori u pravednom ratu za pravoslavlje. Zemlja je još od Galileja ravna ploča i njome vlada komitet anonimnih, najmoćnijih ljudi sveta. Ima ih 40 i oni će odrediti sudbinu svih živih. Srbi će opstati vođeni moćnom rukom.

Tako je jedan prorok govorio na Pinku.

Čekalo se da tamo dođe Moćna Ruka i objasni Amerikancima neizmeran značaj Vulina za proizvodnju organskog paradajza u Jovanjici.