MILAN ĆULIBRK: Minimalna korpa i maksimalna bruka



Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik ''NIN''

Za svakog člana familije u minimalnoj potrošačkoj korpi predviđena su dva i po grama slanog peciva, pet i po grama spanaća, isto toliko boranije i 11 grama testenine dnevno. I čak 300 grama suvih svinjskih rebara. Doduše, za celu porodicu i za ceo mesec, odnosno po 3,3 grama dnevno. A ako im to bude malo, mogu da uzmu i po 2,2 grama čajne kobasice ili viršli

Dok vlast iz helikoptera baca stotine miliona evra pozajmljenog novca i stvara privid izobilja, gotovo bizarno deluje najnoviji podatak Ministarstva trgovine, po kome je u minimalnoj potrošačkoj korpi za hranu i bezalkoholno piće tročlanog domaćinstva u avgustu bilo predviđeno, pa samim tim valjda i dovoljno 25.085,75 dinara.

Pri tome su za svakog člana familije predviđena dva i po grama slanog trajnog peciva, pet i po grama spanaća, isto toliko boranije i 11 grama testenine dnevno! I čak 300 grama suvih svinjskih rebara. Doduše, za celu porodicu i za ceo mesec, odnosno po 3,3 grama dnevno. A ako im to bude malo, mogu da uzmu i po 2,2 grama čajne kobasice ili viršli.

U danima posta tročlano domaćinstvo, osuđeno na ovakvu korpu, mora da se zadovolji sa pola kilograma oslića, s tim što tu količinu mora da razvuče na mesec dana. 

U minimalnoj korpi za celu familiju predviđeno je i 300 grama pavlake, isto toliko kajmaka, margarina i slanine - mesečno. Kad hoće da se zaslade na raspolaganju im je 100 grama suvih šljiva, ili po gram dnevno. Duplo više, čak 200 grama, u toj minimalnoj potrošačkoj korpi, koja bi trebalo da potraje mesec dana, ima limuna i juneće džigerice… 

E, ta i takva košarica koštala je u avgustu 52.050,67 dinara, a medijalna zarada, koju prima više od polovine svih zaposlenih, bila je tek nešto veća - 66.041 dinar. Ne znam zašto sam se baš sad setio reči premijerke Ane Brnabić iz oktobra prošle godine, kada je u trenutku iskrenosti ili, možda, nesmotrenosti, priznala da bi njoj minimalac od 40.000 dinara bio dovoljan za samo nekoliko dana. A tročlana porodica bi sa 12.000 dinara više trebalo da izgura ceo mesec. S tim da je vlast u minimalnoj korpi predvidela i mesečni trošak za restorane i hotele od čak - 393,54 dinara?! Plus 131,78 dinara za ceo mesec za obrazovanje! 

I nije to jedino iz čega se može naslutiti stav aktuelne vlasti prema obrazovanju. Vrela predizborna atmosfera bacila je u drugi plan imenovanja nekih članova saveta pojedinih fakulteta. U senci mnogo poznatijih imena, poput Maje Gojković, Jadranke Joksimović, Dragoslava Bokana, Ljubiše Ristića i Novaka Nedića, nekako zapostavljen ostao je novi član Saveta Filozofskog fakulteta, „akademik“ Živojin Andrejić. Ovaj živopisni penzioner iz Rače, star 73 godine, dočekao je svojih pet minuta.

Pre toga trebalo mu je 53 godine da završi osnovne studije, i to u Kosovskoj Mitrovici. Na istom Univerzitetu na kome je master ekonomije postao i novi direktor Fonda PIO Relja Ognjenović, što mu je omogućilo da ispuni formalni uslov za prvog čoveka Fonda čiji je godišnji budžet nekoliko milijardi evra: Drugi, verovatno i važniji uslov ispunio je aktivnim učešćem u izbornoj kampanji SNS-a.

Ko će da proverava jednog "akademika"?

Elem, zahvaljujući tekstu koji su za Peščanik napisale Ildiko Erdei, redovna profesorka Filozofskog fakulteta i Marija Mandić, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, saznali smo da je „akademik“ Andrejić ceo radni vek proveo kao profesor likovnog u Osnovnoj školi „Karađorđe“ u Rači.

Malo neobično za jednog „akademika“, konstatovale su autorke, koje su otkrile još jedan kuriozitet, da je kao glavni urednik i priređivač Mitološkog zbornika jedan dvobroj tog časopisa posvetio - samom sebi, pod naslovom „Živojin Andrejić – multidisciplinarnost danas“. 

Tu, međutim, iznenađenjima nije kraj. Zapravo je tek početak. Erdei i Mandić otkrile su da je novi član Saveta Filozofskog fakulteta titulu „akademika“ stekao tako što se učlanio u udruženje građana Academia de Ştiinţe, Literatură şi Arte u rumunskom Aradu. Takve „akademije“, „instituti“ i „fakulteti“ cvetaju u sivim zonama regulacije, ukazuju Erdei i Mandić, uz opasku da „Andrejić nije morao ni da magistrira ni da doktorira, pa ni da bude izabran u neku od akademija da bi bio prvi na listi Saveta Filozofskog fakulteta u Beogradu“. 

I zaista, ima mnogo važnijih stvari od formalnog obrazovanja. Pa ako u izvršnoj vlasti sede ljudi sa sumnjivim diplomama i još sumnjivijim doktoratima, ko će da proverava jednog „akademika“? Eh, kad bi još maksimalna bruka države prilikom imenovanja članova saveta fakulteta mogla da napuni minimalnu potrošačku korpu. 

Izvor: NIN