Draža Petrović, kolumna za portal N1
Kada je Njegova svetost patrijarh Porfirije dočekao studente koji su biciklima krenuli u Strazbur, pustio je suzu, pomilovao ih, blagosiljao, očinski im rekao: „Vi ste savremeni vitezovi i junaci našeg doba, koji nas podsećaju da vrlina još uvek postoji i da dobrota nije zauvek utihnula".
I to mu nikada nećemo zaboraviti, jer se pokazao kao dostojan.
- Kažem svima koji to treba da čuju da ko udari na studente ne udara samo na ono najbolje u našem narodu, nego udara na samog Hrista, koji se uvek poistovećivao sa onima koje zovemo malima, prema kojima je učinjena nepravda i zlo. Dobro došli nade naše i bolje našli nas kojima vraćate život i ljudskost, neprestano nas opominjući šta znači časnost, plemenitost i dostojanstvo - rekao je tog dana patrijath Porfirije, koji je studentima obezbedio hranu, piće, prenoćište i fizioterapute.
Patrijarh Porfirije pokazao se kao pravi car, kako to i dolikuje čuvaru trona Svetog Save, kao onaj ko uvek podržava slabije i brani ih od jačih i moćnijih, kao pravi hrišćanin, pravoslavac i božji sluga na zemlji.
U prva tri pasusa ove kolumne potkrala se sitna greška - sve citirano uopšte nije rekao patrijarh Porfirije, već je sve izrečeno kazao vladika Grigorije, al ako vam je bitno da je to rekao Porfirije, onda verujte u to.
Potrebno je samo snažno verovati, uostalom mnoge religije se i zasnivaju na verovanju u nešto što je na prvi pogled neverovatno, pa zašto neko ne bi verovao da je patrijarh Porfirije blagosiljao studente, obezbedio im hranu, prenoćište, piće i fizioterapeute.
Možda čak poverovati da ih je lično provozao “audijem” jer su ih bolele noge od pedaliranja.
Ko veruje, recimo, da je Isus hodao po vodi, što je kasnije uspelo samo još Željku Mitroviću na otvaranju rijalitija “Elita 8”, može da poveruje i da je patrijarh Porfirije ispao pravi car, kako to i dolikuje čuvaru trona Svetog Save, i bio čovek koji uvek podržava male i slabije i brani ih od jačih i moćnijih, pravi hrišćanin, pravoslavac i božji izaslanik na zemlji.
Međutim, kada se jednog dana bude pisalo “Žitije svetog Porfirija”, u njemu će pisati da je Sveti Porfirije, dok je episkop diseldorfski i cele Nemačke Grigorije blagosiljao studente koji su na biciklima prelazili 1400 kilomatara od Novog Sada do Strazbura da bi se požalili na nepravdu jednog autokrate, sedeo kod kuće i učio ruski.
Jer je čuo da će ga uskoro primiti jedan moderni Isus, koji je počeo karijeru kao agent KGB-a, proćelavi lik zagonetnog osmeha visok tačno 170 centimetara, pravi promoter Deset božjih zapovesti. Hapsi novinare, ubija opozicionare, što metkom, što otrovom, vodi osvajačke ratove i slično, preziva se Putin, i po nacionalnosti je Rus. A nas i Rusa, zna se, ima ko kusih pasa i žutih mrava zajedno, otprilike 300 miliona.
Znao je to Porfirije pa je učio ruski, učio, ponavljao, učio, i, gle ironije, kada je konačno počeo da govori ruski pred onim tipom, zbunio se baš u momentu kad je trebalo da mu kaže da je u Srbiji trenutno obojena revolucija.
-Kako se kaže na ruskom obojena revolucija? - pitao je vladiku Ironija, koga neki znaju i kao vladiku Irineja, koji boje zna ruski od njega, osobito bolje zna kako se kaže obojena revolucija.
-Cvetnaja revoljucija! - objasnio je vladika Ironije.
-Hej - uzviknuo je onda Porfirije - ako se obojena revolucija kaže - cvetnaja - mora da se obojena jaja kaže “cvetnaja jaja”, mislio je Porfirije da opiše Putinu i kako se farbaju jaja, pošto mu je već objasnio kako se farba revolucija.
Ali, primetio je Porfirije da nema jaja, tačnije nije ih poneo, mada se činilo da su sva jaja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi trenutno u Diseldorfu, kod onog episkopa diseldorfskog Grigorija, koji je među retkima u toj šarmantnoj skupini za koga se može reći da ima jaja, čak i kad nije Uskrs.
Dok su ovi ostali jaja okačili o klin. Ko kad bokser okači rukavice o klin, tako su oni okačili jaja o klin i bave se specifičnom vrstom propovedanja hrišćanstva, koju je osmilio još Superhik iz Alana Forda.
Superhik je pljačkao siromašne da bi davao bogatima, a Porfirije i ekipa podržavaju bahate i moćne da bi napakostili slabijima.
Izuzetni hrišćani, svetosavci i pravoslavci.
Tako da je dobro da Srpska pravoslavna crkva nema papu, jer da ima papu, kakve smo sreće, taj papa na bi bio velik čovek ko Papa Franja, već bi bio izabrana neki Papa Sranja, jer smo tako u mogućnosti.
Ličio je patrijarh Porfirije tamo u Moskvi dok je pokušavao kao sveti duh da se uvuče Putinu u široku rusku dušu, a možda i u neke druge Putinove destinacije, na nekog seoskog popa koji krka prasetinu na Veliki petak i opanjakava ove po selu što se bune protiv predsednika mesne zajednice koji je istina bandit, bitanga i lažov, ali daje velike donacije crkvi.
Izvinte studenti, ali biznis je biznis.
Rekao je Porfirije Putinu u pogledu obojene revolucije: “Znamo i osećamo da centri moći sa Zapada ne žele da se razvija identitet srpskog naroda i njegova kultura”, što je izjava na nivou Baje Malog Knindže, kantautora kultne arije “Dođi pope, ljubimo ti stope”.
I posle se čudimo što je od nas i Bog digo ruke. Pa kako ne bi digao kad imamo patrijarha koji više voli bivše agente KGB-a od malih, slatkih, duhovitih studenata. I koji više voli predsednika koji je zaokružio Kosovo kao državu, a od svoje zemlje napravio Sodomu i Gomoru, od malih, slatkih, duhovitih studenata.
Tako da sedmi studentski zahtev treba da bude: “Dole Porfirije, živeo Grigorije!”
