Draža Petrović, kolumna za portal N1, 12.9.2025.
Predsednik Vučić i šarmantni naprednjaci u poslednje vreme se sve češće osećaju kao ugrožena vrsta, skoro kao pande. Pande su one pufnaste crno-bele slatke životinjke koje ljudima izmamljuju smešak na licu, dok predsednik Vučić i naprednjaci, nepufnaste izbledele pojave, ljudima izmamljuju grimase na licu, pa se nijedna globalna organizacija koja se zalaže za očuvanje pandi nije oglasila da pokrene akciju za očuvanje predsednika Vučića i naprednjaka.
Valjda zato jer ljudi više vole da spasavaju ugrožene vrste koje izmamljuju smešak, nego ugrožene vrste koje izmamljuju gadljivu grimasu.
Prema Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN), pande su prešle sa statusa "kritično ugrožene" na "ugrožene" vrste 2016. godine. To znači da i dalje postoji ozbiljan rizik od izumiranja u divljini, ali populacija se polako oporavlja zahvaljujući naporima za očuvanje.
Prema Međunarodnoj uniji za zaštitu bivših radikala (NJESRA), predsednik Vučić i naprednjaci su od 2012. godine bili totalno neugrožena vrsta, faktički bilo ih je sve više, otprilike ko žutih mrava i kusih pasa zajedno, a onda su krajem 2024. godine iznenada postali kritično ugrožena vrsta, koju jure po ulicama, gađaju jajima, polivaju vodom, prete im nejasnim posledicama, zvižde im po utakmicama, razbijaju im jazbine — toliko su postali ugroženi da se ne pojavljuju nigde gde nemaju plaćenu publiku i renomirane domaće majstore borilačkih veština, okolo.
Sve ih je manje, a sve je manje i onih koji bi glasali za naprednjake. Mada agencija IPSOS, koji sve više zovu UPSOS, jer svakom se otme ono „uuupppsss“ kada pročita njihova istraživanja po kojima predsednik Vučić i naprednjaci zapravo nisu ugrožena vrsta, tvrdi, jelte, suprotno, kako bi kod predsednika i naprednjaka ostavili utisak neugrožene vrste. Što je jeftin trik koji su pokušali i sa pandama, ali pande su lukavije i inteligentnije, pa im to kod njih nije pošlo za rukom.
Za svaki slučaj, predsednik i naprednjaci su rešili da ipak pokušaju da se spasu, tako što su angažovali sve ugledne batinaše da ih brane gde god treba — od Ćacilenda do Marakane. Tu su eminentni kik-bokseri, ofucani krimosi, razni uniformisani panduri, razbacujuće Kobre, Radoičićevi kosovski božuri, Andrejevi lojalisti, veterani Levijatana i, naravno, doajen Miša Vacić.
Malo je to, međutim, da bi se predsednik i naprednjaci osećali kao da nisu ugrožena vrsta, pa je predsednik počeo da dovodi i najveće svetske majstore borilačkih veština, koji umeju samo u jednoj sekvenci akcionog filma koja traje tri sekunde da razbucaju 1.500 ljudi, kao Turke na buljuke. Dakle, bolji su i od Kobri, koje razbucavaju za predugih šest sekundi.
Tako se kod predsednika u prijemnom salonu prvo našao Džeki Čen koji mu je doneo dve plišane pande, zato što nigde u prodavnicama dečjih igračaka nije mogao da nađe dva plišana naprednjaka, ili makar dva plišana predsednika Vučića.
Simbolika je dakle bila jasna — Džeki je hteo da pruži podršku naprednjacima, ugroženoj vrsti, tako što je doneo dva plišana primerka ugrožene vrste zvane panda.
Onda su se predsednik i Džeki Čen fotografisali sa plišanim pandama, a Džeki Čen je u ugovoru potpisao i da će u Beograd dolaziti kada god neko ugrozi Ćacilend, poslednje stanište predsednikovih pandi, zvanih naprednjaci i ćaci.
Ćacilend je inače izgubio svaki smisao, pa ne bi bilo loše, razmišlja predsednik ovih dana, da se na tom prostoru napravi varijanta srpskog Holivuda. Nešto kao indijski Bolivud, s tim što bi tu, sem velikih svetskih faca, najviše bilo bolida, pa bi trebalo brendirati Bolidvud.
Džeki Čen je, uzgred, plaćen iz budžeta za EXPO, negde između 250.000 do 750.000 evra, što znači da kad Studentska lista dođe na vlast, prvo će morati da se pozabave ugovorima za Beograd na vodi, ugovorima za rekonstrukciju Železničke stanice Novi Sad i ugovorom sa Džekijem Čenom. Deluje šašavo, ali to vam je Holivud. A to vam je i Srbija danas.
Dan posle, kod predsednika je došao Stiven Sigal, još jedna svetska zvezda koja zna da se bije sa daleko nadmoćnijim protivnikom, koji je izgleda tu bio džaba, bez ugovora, a ugroženi predsednik već merka po celom svetu ostale koji bi mogli da se posvete zaštiti ugroženih naprednjaka.
„Vidite koliko košta Klod Van Dam, on bi nam valjao?“ — viče ovih dana predsednik.
„I za Tajsona se raspitajte koliko košta“ — spreman je predsednik da bez tendera za brend ambasadore EXPO-a proglasi sve na svetu koji znaju da se biju do poslednjeg.
„Za Čaka Norisa ne žalite para!“ — nabraja ugroženi predsednik ko sve treba da brendira EXPO, a u stvari da brendira Ćacilend.
Znate onaj vic — došao Čak Noris u posetu Vučiću, poklonio mu se i rekao: „Rispekt!“
Tako će da bude i sada, hajde da se kladimo.
Ali ne u vicu, nego na Informeru koji će imati specijalnog izveštača kada Čak stigne.
A dok ne stigne Čak, uživajte u Čenu.
