Piše Draža Petrović: Nenad Jezdić - ili jesi ili nisi

Draža Petrović, kolumna za portal N1

Bio je lep sunčan dan pre 15 godina, Nenad Jezdić viđen je tog jutra kako nosi bicikl i preko daske ulazi na savski splav, gde su njegova dva ortaka sedela u ligeštulima i pila pivo.

- Di ti je auto, kume? - pitao ga je ortak.

Jezdić je spustio bicikl i setio se u tom momentu prethodnog dana.

Svadba na kojoj je bio kum, konferansije ceremonije po starom srpskom običaju držao je mikrofon i čitao svatovima spisak poklona.

- Od dede, trinaest ari placa! - bio je tu i deda koji je ponosno podigao tapiju na plac.

- A od strica spavaća soba...

- A od kuma.... televizor! - video se u kadru kum, Nenad Jezdić, kako podiže platno i otkriva TV aparat sa uvezanom mašnicom preko ekrana.

Svadba je kolektivno uzdahnula, uzdahom razočaranja, čak su i mlada i mladoženja napravili kisele face.

Onda je Jezdić izvadio iz džepa ključ od svojih kola, da bi oraspoložio svatove i mladence, i sa đavolskim smeškom rekao: „...i auto!“

A cela svadba je uzviknula: „Tooo, kuumeee!“

Ortaci sa splava su uzviknuli: „Tooo, laaaveeee!“

I onda je spiker rekao „Ili jesi ili nisi“.

Bila je to zapravo reklama za pivo, Lav pivo, a poruka reklame je bila da u životu ili jesi lav, ili nisi lav, ili jesi laf, ili nisi laf. Ne možeš u životu biti negde između, niko i ništa, takoreći neutralan.

A samo lav ili laf bi izvadio ključeve svog auta i poklonio i ključeve i kola mladencima.

Petnaest godina kasnije na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta igrana je predstava „Putujuće pozorište Šopalović“, ansambl je na kraju izašao na scenu da bi se poklonio publici i svi su podigli uvis indekse, svi sem glumca u sredini, koji nije podigao indeks, samo se smeškao.

Nije izvadio ni ključeve svojih kola i podigao ih uvis, mada se i to moglo desiti, jer bio je to onaj isti Nenad Jezdić sa one svadbe, laf, lav, simbol reklame „ili jesi ili nisi“, reklame koja je postala deo popularne kulture.

I umesto da je podigao indeks, i da pola sale Jugodrpa uzvikne: „Tooo, kuumeee!“, a druga polovina: „Tooo, laaaveeee!“, Jezdić je postao simbol osobe koja ni jeste ni nije, postao je antireklama reklami koja ga je još davno proslavila.

S tim što ovaj put nije bio u ulozi kuma, bio je u ulozi samog sebe.

To poklonjenje u Jugoslovenskom dramskom nije bila reklama za Lav pivo, više je ličilo na reklamu za AV pivo. Dok je jedna strana razapinjala Jezdića na stub srama, mada je jasno da oni koji su to veče podigli indekse zapravo žele Srbiju u kojoj svako može imati svoje mišljenje, pa tako i Nenad Jezdić, druga strana je iskoristila priliku da dokaže kako ona prva strana želi jednoumlje, iako je jednoumlje uža specijalnost i glavni specijalitet Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića.

Samo tu je pogrešio Nenad Jezdić. Nikada ne dozvoli da te brani Aleksandar Vučić, vrhovni um srpskog jednoumlja. Ali to je rezultat odluke da budeš na dobro poznatoj poziciji - ni jesi ni nisi. Takozvanoj poziciji - ja samo gledam svoja posla.

Vučić je čestitao Jezdiću, ne zato, kako je rekao, što je za njega, već jer je svoj: "Čestitam mu jer je svoj! Niko živ ne zna ko su onih 17, ali svi znaju ko je Jezdić i zato je on vest" - objasnio je predsednik države, u kojoj decu izbacuju iz vrtića jer su im roditelji svoji, a stend ap komičarima otkazuju sale, takođe jer su svoji. Novinarima pale kuće jer su svoji, a studente i građane biju i gaze po ulicama jer su takođe svoji.

Miloš Vučević, planetarni borac protiv jednoumlja, rekao je: „Ja bih voleo da je za SNS, ali nije. Čovek je patriota, i ima svoj stav, i pokazao ga je. I svi pričaju o Nenadu Jezdiću, a niko o onih 15 ljudi koji su dizali indekse, krvave šake. Upropastili su pozorište. Političke stavove nek iskazuju na trgu, to je vaše pravo, imate pravo na to, ali ljudi, ne plaća se karta u pozorištu da bi neko slušao političke stavove glumaca i režisera. Mi živimo u društvu u kom se nameće da vi kada imate svoj stav morate biti isključeni! To je primer kensel kulture".

Objasnio je dakle, Vučević, predsednik partije koja je kenselovala pola Srbije, sve one koji ne misle konjskom glavom, već svojom glavom. Čovek koji u pozorište ide uglavnom kada tamo gostuje njegov predsednik na nekoj svečanoj akademiji.

Jezdića je branio Informer, oplakivan je u Hit tvitu, kukali su nad njegovom sudbinom u Alou, Kuriru i Srpskom telegrafu, zapomagali su za njim svi oni koji su Dragana Bjelogrlića, Nikolu Koju i stotine glumaca vešali po banderama svojih naslovnih strana i TV ekrana samo zato što su svoji.

Ako te od jednoumlja brane manekeni jednoumlja, onda tek shvatiš onu genijalnu reklamu, znate onu kada kum mladencima pokloni svoj auto.

Jer, ko što se zna, u životu je bitno da ili jesi ili nisi lav, a u današnjoj Srbiji je bitno da - ili jesi ili nisi AV.

To je mnogo važnije od piva.

Studentkinja Nikolina Sinđelić podnela četiri tužbe protiv redakcije Informera

Studentkinja Fakulteta političkih nauka Nikolina Sinđelić podnela je danas četiri tužbe protiv redakcije Informera, zbog, kako tvrdi, medijske kampanje koja se vodi protiv nje u toj redakciji.

Njen advokat Aleksandar Ivanović izjavio da pripremaju još jedan niz tužbi koji će predati narednih dana.

"Nikolina Sinđelić je jedna od ljudi koja trpi medijsku torturu zbog Informera, ali nije jedina. Mnogo ljudi je prošlu kroz takvu vrstu torture ovih 13 godina, ali nažalost, nisu svi imali hrabrost da se odupru tom pritisku", rekao je Ivanović na konferenciji za novinare ispred Palate pravde.

Nikolina Sinđelić je izjavila da takva kampanja mora da se zaustavi i da redakcija Informer treba da odgovara za to.

"Pričali su da će nam ponuditi novac kako bi nam isplatili odštete, mi ne želimo da pristanemo na to, to nije naš cilj. Cilj nam je da svako ko je prekršio zakon na bilo koji način, mora da odgovara za to i mora biti sankcionisan", rekla je Sinđelić.

Dodala je da nije želela da se obrati Regulatornom telu za elektronske medije, jer, kako tvrdi, oni ne rade svoj posao.

Advokat Nikoline Sinđelić, Uroš Đokić, izjavio je da je krivična prijava protiv komandanta Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti (JZO) Marka Krička, koju je ona podnela, i dalje u predistražnoj fazi.

"Vidimo pokušaj potpune trivijalizacije te krivične prijave, pokušaj mešanja drugih grana vlasti u ovaj tok predmeta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svom pismu Ursuli fon der Lajen rekao kako su ti mladi ljudi lagali da su ih tukli u garaži Vlade, a uz krivičnu prijavu predati su i lekarski predmeti sa fotografijama o zdravstvenim nalazima Nikoline Sinđelić", rekao je Đokić.

Ona je prethodno podnela krivičnu prijavu protiv komandanta JZO Marka Krička i drugih pripadnika te jedinice i optužila ga za fizičko i seksualno zlostavljanje prilikom privođenja nakon protesta 14. avgusta u Beogradu.

Sinđelić je za agenciju Beta izjavila da se nada da će biti epiloga nakon tužbi koje je podnela protiv redakcije Informer, jer, kako tvrdi, vlast je već počela da radi sve kako bi sabotirala tužbu.

"Zastitnik građana Zoran Pašalić je sinoć na Insajderu izjavio da je sve što je izrečeno laž i da postoje snimici iz garaže Vlade, ja ga pitam ako već postoje snimci, zašto čekamo skoro dva meseca da se objave", kazala je Sinđelić.

Dodala je da je Pašalić izjavio da će snimci biti objavljeni na disku i da moraju da se obrade.

"Jasno nam stavlja do znanja da će snimak biti namontiran. Slična situacija je bila za snimak za naplatne rampe u Doljevcu gde je falilo dva minuta snimka za razrešenje slučaja. Sada, mislim da neće faliti dva minuta, nego će snimak trajati dva minuta jer smo mi u toj garaži proveli tri sata, oni sigurno nemaju sav materijal", navela je Sinđelić.

Kazala je da je Pašalić njoj postavio pitanje preko televizije zašto se nije obratila njemu povodom tog slučaja.

"Svima je jasno zašto se nisam obratila njemu. Neprofesionalno je da me to pita jer je on zaštitnik građana, on treba da pokrene postupak i da se oglasi za svakog povređenog studenta i čoveka na protestima", rekla je Sinđelić.

Izvor: Beta, N1

Draža Petrović: Ministar za teleću čorbu, Informer i veverice

Draža Petrović, kolumna za portal N1, 27.9.2025. 

Boris Bratina je vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, sa privremenim sedištem u San Rafaelu u Kaliforniji, okrug Marin, oko 32 kilometra severno od San Franciska.

I krenuo profesor Bratina jednoga dana na predavanje kao vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, sa privremenim sedištem u San Rafaelu, Kalifornija, ali ga je na ulicama San Rafaela napala mala agresivna veverica.

Mala agresivna veverica, koja vekovima živi u San Rafaelu, gde je izmešten Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, koji je prethodno izmešten iz Prištine zajedno sa Borisom Bratinom, videla je vanrednog profesora Bratinu i znala da mora da ga napadne, jer mele agresivne veverice imaju istančan smisao za napadanje Bratine, braće i bratije.

Bratina je odmah pozvao centralu Filozofskog fakulteta u Prištini izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu pa izmeštenog u San Rafaelo, da se požali i da predloži dekanu da taj fakultet opet moraju negde da izmeste, jer je bezbednosna situacija po srpski narod u San Rafaelu u Kaliforniji gora nego u Prištini i Kosovskoj Mitrovici, pošto poštene Srbe napadaju male agresivne veverice po ulicama.

Onda mu je dekan rekao da mala agresivna veverica nije napala samo njega, već još četiri žitelja San Rafaela, koji nisu Srbi, i da napad male agresivne veverice verovatno nije zasnovan na etničkoj osnovi, već veverice ko veverice - napadaju koga stignu.

Ali Boris Bratina je shvatio da su male agresivne veverice nova pretnja srpskom narodu i srpskom svetu u celini.

I onda je Boris Bratina ostao da živi u San Rafaelu, gde je osnovao Pokret za narod, državu i odbranu Srba i Srbije od agresivnih veverica. Radio je na Katedri za izučavanje agresivnih veverica.

Ovako bi izgledala biografija Borisa Bratine, profesora Filozofskog fakulteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, sa privremenim sedištem u San Rafaelu u Kaliforniji, okrug Marin, oko 32 kilometra severno od San Franciska, da ga Aleksandar Vučić nije postavio za ministra zaduženog za telekomunikacije i informisanje u Vladi Republike Srbije.

Niko ne zna šta je preporučilo Bratinu za ministra tog resora. Ali kada je Đuro Macut sastavljao svoju Vučićevu vladu, po sistemu - idemo ja, moja riba i njen frajer - saznao je da Bratina ima sve potrebne predispozicije za tu funkciju.

- Šta voliš da jedeš? - pitao ga je Macut.

- Teletinu ispod sača! - oblizivao se Bratina.

- Kako stojiš sa čorbama? - pitao je Macut.

- Teleća mi je omiljena! - rekao je Bratina.

- Gulaš!? - pitao je Macut.

- Teleći gulaš slistim ko sarmu! - kazao je Bratina.

- Znači, brate Bratina, stvoren si za telekomunikacije! - bio je srećan Macut.

Još je posle malo Macut i razmišljao, jer ministar za telekomunikacije i informisanje mora da se, osim teletinom, bavi i informisanjem, a informisanje je, sama reč kaže, prabaka Informera, pa je pitao Bratinu šta voli da čita i gleda.

- Najviše volim Informer! Znači, sem teletine, volim i konjetinu! - kazao je Bratina, i tako postao ministar za telekomunikacije i informisanje u Vladi Republike Srbije, kao redovni vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji se nikada u životu nije bavio ni informisanjem ni telekomunikacijama, a nikad u životu nije se zapitao ni zašto je njegov fakultet privremeno izmešten u Kosovsku Mitrovicu, kad je to fakultet iz Prištine, glavne srčane komore srca Srbije.

Pre toga je Bratina bio anonimni desničar koji je, zarad pokušaja slave, palio zastavu Evropske unije, član Pokreta Naši 1389 i najbliži saradnik Miše Vacića, za koga pametni misle da je dalabu, a dalabu misle da je pametan. Dakle, kontroverzna ličnost koja je iznedrila još jednu kontroverznu ličnost, ministra Bratinu.

Boris Bratina je tipičan za razvoj čovečanstva beskoristan lik koji bi uživao u ulozi vanrednog profesora lutajućeg Filozofskog fakulteta iz Prištine, i koji svakoga dana razmišlja gde mu je izmešten fakultet, da li da ide na posao u Prištinu, Kosovsku Mitrovicu, Zubin Potok, Leposavić, Brus, Blace ili San Rafaelo, da nije postao ministar u vreme kada su za ministre postavljali svakoga ko slučajno prođe Nemanjinom ulicom. I uhvate ga lasom. Vreme, dakle, kada je i Vučić visoko podigao lestvicu za ministre, po sistemu - daj, šta daš, samo da imamo ministra koji i ne mora da izgleda ko ministar. Može da izgleda kao pomoćnik šankera zavičajnog udruženja „Anđela pakla“ ili maskirani medved sa šabačkog vašara. Sasvim svejedno, pa koji naprednjak, zaboga, uopšte izgleda kao ministar, oni pomeraju granice čovekolikih ministara.

I onda je ministar Bratina, srećan što konačno ima posao zakucan na jednoj adresi, u Nemanjinoj, nije izmešten ni u Kosovsku Mitrovicu ni u kuhinju Miše Vacića, novinare N1 i TV Nova nazivao mamlazima, valjda je u pitanju autoprojekcija.

Uživao je u toplini jutarnjih programa Pinka i Informera, trčao svuda gde treba opljunuti pošten novinarski svet, pa je onda jednog dana pročitao, u rubrici „Zanimljivosti iz sveta“, da se stanovnici San Rafaela u Kaliforniji suočavaju sa serijom napada agresivne veverice, zbog kojih je najmanje dvoje ljudi zatražilo hitnu pomoć zbog ozbiljnih povreda.

Prema izveštajima, veverica je napala najmanje pet osoba u tom području, preneo je ABC News, a pročitao ministar Bratina, izmešten iz Kosovske Mitrovice u Nemanjinu. Što bi se reklo: svoj na svome.

Jedna od žrtava agresivne veverice, Džoan Heblek je ispričala kako ju je veverica napala dok je šetala, ugrizla je i izgrebala po nozi, što je zahtevalo hitnu medicinsku pomoć. Izabel Campoj doživela je sličan napad dok je šetala, a veverica joj je zadala ozbiljne povrede na ruci. Lokalne vlasti su postavile letke u San Rafaelu upozoravajući da veverica nije šala i da je više od pet osoba napadnuto od "veoma zle veverice" koja „iskrsne niotkuda”.

I onda je ministar Bratina, fan novinske rubrike „Zanimljivosti iz sveta“, na Televiziji K1 izjavio: "Danas sam pročitao vest o agresivnoj veverici koja je napala stanovnike San Rafaela. Meni tako izgleda izveštavanje N1 o protestima. Imamo jednu 'agresivnu vevericu', odnosno grupu ljudi koja 'slučajno' baca baklje, razbija i pali zgradu, ali sve ostalo je okej. Uzbuđuju se taman koliko i mi oko agresivne veverice u San Rafaelu", rekao je Bratina, za pomenutu K1 televiziju, mali žurnalistički raj bračnog para koji je vodio finale Pesme Evrovizije u Beogradu. A posle su upoznali Bratinu i njihovoj sreći nije bilo kraja. Pevali su mu „Lane moje“, jer valjda nemaju prigodnu pesmu posvećenu medvedima.

Sve u svemu, Boris Bratina, ministar za teleću čorbu i Informer, vratiće se jednog dana tamo gde mu je i mesto. Među male agresivne veverice izmeštene u kujnu Miše Vacića.

Živela Srbija!

Hrabri profesor Slavoljub Stojadinović

Ovo je profesor Slavoljub Stojadinović. On je 2019. godine rizikujući sopstveni život savladao 46-godišnjeg muškarca koji je sa automatskom puškom i bombama ušao na čas filozofije u Ekonomsko-ugostiteljskoj školi "Vuk Karadžić“ u Velikoj Plani i tako spasao živote svojih đaka.

Stojadinović je iskoristio trenutak kada se naoružani čovek okrenuo ka tabli i skočio je na njega. 

Odmah je naredio svim učenicima da izađu iz učionice i pozovu pomoć. U toj borbi napadač je opalio 2 metka koja su pukom srećom promašila profesora Slavoljuba Stojadinovića. Stojadinović je zatim oborio napadača na pod, razoružao ga i sačekao policiju. Tom prilikom zadobio je posekotine na rukama i imao je problema sa sluhom. Na svu sreću sve se dobro završilo i kasnije se potpuno oporavio.

Izvor: Istinite priče