Nismo te se naslušali

U Zagrebu je, u Koncertnoj dvorani Lisinski, održana komemoracija za Matiju Dedića. Donosimo riječi koje je izgovorila Olja Runjić, Matijina prijateljica iz djetinjstva i života.

Dragi Matija,

Ne umijem se oprostiti od tebe jer ti ćeš ostati sa mnom kao što si sa mnom bio još prije prvog susreta. Ljetno popodne, Šibenik 78., sreću se na Mimincu dvije stare znanice, sinovi su im zajedno sjedili u klupi. Tebe za ruku vodi tvoja baka Jerka, mene moja Jela. Oboje ošišani na famoznu bubi kopf, moja je bila crna, tvoja plava, odmah sam ti spontano dotakla kosu.

– Mala, koliko ti je godina?

– Nisam ti ja mala, ja sam Matija.

Iza prvog razmijenjenog pogleda pripremalo se jedno prijateljstvo obremenjeno našim dvjema obiteljima, njihovim druženjima, kumstvima, plovidbama, usidreno s Čentrunićem u Guštinoj vali, al’ mi o tome tada ništa nismo znali. Kad je došao red na nas, upravo je počinjao rat i otada do danas nas dvoje smo sabirali, spajali, spašavali što se spasiti da:

pa tako ti meni Keith Jarretta, ja tebi Azizu Mustafu Zadeh

ti meni Kind of Blue, ja tebi Caetana Velosa

ti meni ponoćno bistrenje mutnih, ja tebi varoški bluz

ti meni u kupe, ja tebi u špade

ti meni u runjiće, ja tebi u dediće

Kada mislim o tebi, mislim na uzajamnost.

Pa slijedom događaja, ti meni u Veneciju, ja tebi u Graz, ti meni u Šibenik, ja tebi u Zagreb, ti meni iz New Yorka telefonom na onkološki odjel, svakog jutra, ni jedno nisi preskočio, ti meni –  ozdravi mi ti, ja tebi – pamtim samo sretne dane…

Sjećam se, donio si mi najveći snowball koji si uspio strpati u kufer.

Kad mislim o tebi, mislim na Gabi Novak.

Ti meni poslala ti Gabi, ja tebi pošalji ovo ćaći. Meni golemi Arsen i Gabi, tebi otac i mati. Neizreciva tvoja mati. Kako pred nju sada bez tebe stati? Prije deset godina, kada je otišao Arsen, ti si tješio mene, tada trudnicu, čovječe, ti si tješio mene, a ja ne mogu izustiti ni riječi tvojoj majci. Ja danas, svi mi ovdje danas, pred njezinim bolom možemo samo šutjeti.

Kad mislim o tebi, ja mislim na ljubav.

Jer ti si onaj koji je volio uvijek malo odanije. Pa tako ti meni – dobar ti je Igor, a ja tebi – hvala za Marinu. Stalno si me gnjavio da nju volim više i ja sam je zauzvrat voljela svaki dan malo više baš zato što si je Ti volio najviše. Kad mislim o tebi, mislim na ustrajnost. Bio si ustrajan u voljenju. I ustrajan u gubljenju. A za to je trebalo hrabrosti. Kad mislim o tebi, mislim na “Octopussy”, tvoj prvi i meni najdraži album.

Kad mislim o tebi, mislim na ranjivost.

Koliko dedićevski zaguljen i duhovit, toliko novakovski rafiniran i pažljiv. Ti, Marina i Lu k meni prvi u Beč kad sam rodila Zoe. Tog istog dana osvojio si šest Porina, između ostalih i onaj za album godine “Matija svira Arsena”, vjerojatno najintimniji razgovor oca i sina koji nam je dat na uvid, i time nam trajno ostavio u testament zagrcnutu nježnost očeva nad vječnom zapitanošću djece.

Čestitala sam ti: šest Porina, Dediću, to možeš samo ti!

Uzvratio si: Mater u 44.!  To možda možeš samo ti, al’ sorry draga, mi ipak, imamo Sandru.

Ti nama Sandru, tvoju veliku sestru Sandru. Mi nama Sandrinu i Alenovu, Marininu i Luinu, Filipovu i Lukinu, Sunčinu i Dejinu, Čvarginu, Arsenovu i Gabičinu, Bambinu i Milutinovu, Ksenijinu, Žarkovu i Haninu Jadriju, našu Jadriju.

I tvoja Hana. Znam da si joj sada tu, na onom prozorčiću, s kojeg si je bodrio kad ste kao djeca ovdje prvi put nastupali.

Bilo je velikih valova, ali bilo je i pjeva jezerskih ptica. Padali smo i dizali se s tobom. I smijali se. Kako smo se samo smijali.  Kad mislim o tebi, mislim na allegro, staccato andante.

Ti, Oki i ja ljeto devedesetineke, u Gabinoj kući na Hvaru, sve su ljetne fjake trebale biti naše. I ona sita nedjeljna popodneva kod naših Sunčice i Deje na Trešnjevci.

Kad mislim o tebi, mislim na Lu.

Sigurno najsretniji dan u tvom životu je onaj kad ti se rodila Lu. Tvoja obožavana Lu. Tada si negdje svirao ne pamtim gdje, ali pamtim poruku: Marina i mala su dobro. Ja sam van sebe.

Sjećaš se kad je prvi put samostalno krenula u školu, a ti je tjednima pratio iz prikrajka da joj se nešto ne dogodi. Mi smo te zezali, nije te bilo briga.

Samo je bilo važno da je mala dobro. Kad mislim o tebi, mislim na nježnost.

Jučer pred polazak u Zagreb, Zoe mi je rekla da joj je Matiti blu sadness na duši i da je boli Lu. Sve nas danas boli Lu.

Trebala bih ti reći, ono što priliči reći u ovakvo nedoba: Čuvat ćemo Lu. Ali znam da ne haješ za pusta obećanja. Ne mari ni Lu. Ti dobro znaš tko tebe čuva. Oduvijek.

Kad mislim o tebi, mislim na genijalnost.

Tebi je bilo potaman što je drugima previše zato su ti drugi često bili premalo. Presenzibilan, preposvećen, prestrastven, predarovit. Predan.

I na koncu, kad mislim o tebi, mislim na život.

Zato se ne želim oprostiti od ovog dijela sebe koji je otišao s tobom jer ti si u svima i u svemu si što ima veze i s mojim životom.

Hvala ti, što si se pobrinuo za sve nadolazeće samoće i za sva odsustva, ostavivši nam onu božansku notu s početka svake tišine, onaj tvoj čarobni, uvodni ton u nijemosti.

Nijemi smo ti, plavi moj dječače s Miminca,

mili moj Matiti,

nismo te se naslušali.

 

***

1 Četrunić je bio stari drveni brod koji su u mladosti imali dva brata Dedića, Arsen i Milutin, i dva brata Runjića, Rade i Anđelko zvani Bambe, i njime su plovili po šibenskom arhipelagu; četrun je lubenica

2. Hana Hajdarhodžić, pijanistica (Matijina prva rodica)

Marija Šehić dobila otkaz na Euronews Srbija

Novinarki Mariji Šehić na TV Euronews Srbija, u vlasništu Telekoma Srbija, juče je dat neosnovan otkaz, koji predstavlja osvetu jer se suprotstavila gaženju profesionalnih standarda, pritiscima i maltretiranju novinara i novinarki ove medijske kuće, od kako su na njena čelna mesta došle Minja Miletić, regionalna direktorka, i Dragana Pejović, glavna urednica, saopštila je Koalicija za slobodu medija.

„Novinarka Marija Šehić od svog poslodavca Arena news channels DOO Beograd formalno je dobila otkaz jer je “nesavesno ili nemarno izvršavala radne obaveze” i “povredila radnu disciplinu”, a pravi razlog je njena višemesečna borba, uz svoje koleginice i kolege iz redakcije, za pristojno novinarstvo i pravo na dostojanstven rad.

To je javnosti postalo posebno vidljivo kada se više od 80 novinara i novinarki i medijskih radnika i radnica iz ovog medija istog dana saopštenjem ogradilo od teksta „Pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a“ od 18. aprila objavljenog u ime redakcije, a bez njenog znanja. Potpisnici, među kojima je i Marija Šehić, tako su se suprotstavili rukovodećem “dvojcu” bez čije saglasnosti ovakav tekst nije mogao biti objavljen.

Iz Rešenja o otkazu ugovora o radu Marije Šehić, u koji smo imali uvid, jasno je da se drakonski potez, ostavljanje bez posla, zasniva na drugim pobudama, jer se kao osnov navode tri situacije, a od kojih je jedna to da je pogrešno navela funkcije dvoje gostiju u živom programu, a što je još u istoj emisiji i ispravila.

Podsećamo da su u prethodnom periodu novinari i medijski radnici Euronews Srbija izloženi ozbiljnim pritiscima uredništva i menadžmenta, uključujući cenzuru, zabranu postavljanja pitanja vlastima i sankcije za profesionalno postupanje. Otvoreno im se preti otkazima i sugeriše da moraju biti lojalni vlasniku medija, što ugrožava slobodu izražavanja i uređivačku nezavisnost. Nakon izraženog neslaganja sa politikom kuće, zaposleni trpe odmazdu kroz promene rasporeda, najave otpuštanja i pokušaje da se opravda tehnološki višak.

Plašimo se da će rukovodstvo Euronews Srbija nastaviti da se surovo obračunava sa novinarima i medjskim radnicima koji su se imenom i prezimenom potpisali na saopštenje od 18. aprila i tako postali “nepoželjni”.

Posle jučerašnjeg otkaza novinarki Mariji Šehić danas su zaposleni u Euronews Srbija od urednice Dragane Pejović dobili dopis da će od “subote, 14. juna, vesti vikendom raditi u jednoj smeni”, što za njih predstavlja najavu novih “viškova” i otpuštanja.

Podsećamo da je Zakonom o javnom informisanju i medijima jasno propisano da svaki medijski izdavač mora doneti opšti akt kojim se definišu mere i procedure za zaštitu uređivačke politike – što u ovom slučaju očigledno nije učinjeno ili nije sprovedeno. Uvidom u registar medija Agencije za privredne registre da se zaključiti da Euronews nije usvojio ili nije dostavio ovaj dokument što je protivno zakonu.

Zbog toga zahtevamo da menadžment i uredništvo Euronews Srbija odmah prekinu s praksama koje ugrožavaju profesionalni integritet i slobodu izražavanja zaposlenih, te da obezbede uslove za slobodan i dostojanstven rad bez straha od represije – uključujući prestanak pritisaka u vidu pretnji otkazima i disciplinskih mera zbog savesnog i odgovornog novinarskog rada. Takođe pozivamo ih da ponovo razmotre svoju odluku o otkazu koji je juče uručen koleginici Mariji Šehić.

Svaki pokušaj gušenja medijskih sloboda i kršenja prava novinara i novinarki mora biti hitno i nedvosmisleno osuđen“, navodi se u saopštenju koje potpisuju Koalicija za slobodu medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija onlajn medija (AOM), „Lokal Pres“, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Slavko Ćuruvija fondacija, Asocijacija medija, GS KUM Nezavisnost.

Izvor: Koalicija za slobodu medija, Danas

Umesto na matursko veče, maturanti došli ispred suda u Užicu

Maturanti gimnazije "Sveti Sava" u Požegi, koji su trebalo da proslave matursko veče, došli su ispred suda u Užicu, u znak podrške svom drugu koji je uhapšen u Kosjeriću.

Maturanti gimnazije "Sveti Sava" u Požegi došli su ispred suda u Užicu u haljinama i odelima.

Ispred suda su se okupili Kosjerci, studenti, kao i profesori gimnazije koju pohađa mladić, koji je uhapšen zbog sumnje da je navodno napao novinarku Informera u izbornoj noći.

Podsetimo, kako je objavila Inicijativa za Požegu, učenik završne godine gimnazije „Sveti Sava“ iz Požege, Lazar Erčević uhapšen je šest sati pred proslavu maturske večeri.

"Danas stojimo ovde, ne zato što želimo, već zato što moramo, zato što nam je još jednom oduzeto ono što bi u svakoj uređenoj zemlji trebalo da bude zagarantovano, a to je pravda. Danas ovde nije trebalo da bude protest, danas je trebalo da bude slavlje. Jedan mladić iz Kosjerića, maturant, učenik, sin, brat, prijatelj, trebalo je danas da proslavi kraj jednog poglavlja svog života. Umesto maturantskog odela stavljene su mu lisice, umesto da se provede sa svojim drugarima, zatvoren je u četiri zida", rekli su studenti iz Kosjerića na protestu.

Njegov zločin, rekli su oni, jeste to što se usudio da postupi ljudski, da pokuša da spreči sukob, da rukama smanji tenzije, a ne da ih raspiruje.

"Na video snimku koji kruži društvenim mrežama jasno se vidi, naš drug nije učestvovao u napadu na novinarku, već se pokušao da je spreči. Tokom tog istog izbornog dana u Kosjeriću pristalice SNS-a napale su više novinara. Novinarki je probušena guma na kolima, druge su progonili po gradu - niko nije priveden, niko nije saslušan, niko nije pozvan na razgovor. Jer u ovoj zemlji, ako si uz vlast, možeš sve, a ako nisi, kriv si, bez obzira na istinu", rekli su.

Ovo nisu samo dupli standarde, ovo je sistemska nepravda, ocenili su.

"Mi danas ovde stojimo da poručimo, neće proći. Nećemo ćutati dok nam hapse decu, nećemo ćutati dok režim pravi zločince od onih koji brane dostojanstvo. Nećemo ćutati dok pravda zavisi od stranačkih knjižica. Ovaj protest nije samo zbog jednog mladića, on je simbol borbe za slobodu, za istinu. Za to da više niko ne bude žrtva političkog progona, da novinari ne budu meta, da deca ne završavaju u pritvorima dok stvarni nasilnici sede u foteljama", rekli su.

Osim maturanta, zbog sumnje da je napao novinarku Informera prevedeni su i Miroslav Mitrović i Uroš Veselinović.

"Naš sugrađanin i saborac Uroš Veselinović, priveden je tokom povratka iz Bosne i Hercegovine, uz prateću hajku režimskih tabloida koji su u rekordnom roku pokrenuli mehanizam javnog linča. Privođenje je izvršeno na osnovu optužbi koje smatramo duboko sumnjivim, a koje dolaze iz propagandnog aparata poznatog po fabrikovanju krivice pre bilo kakvog sudskog procesa", naveli su ranije danas studenti iz Kosjerića.

Izvor: N1

Vladeta Janković: Može Vučić da pruža ruku, ali ko će tu ruku koja nosi tragove krvi prihvatiti

"Borba akademske zajednice, studenata i građana se nastavlja, ona je tek prošla jednu fazu. To što je vlast rekla da odustaje od jednog zakona ne znači ništa, i sa njima se mora biti jako oprezan. Međutim, među studentima i profesorima sada postoji jednodušnost i oni su odlučni u tome da neće odustati", reakao je za N1 univerzitetski profesor u penziji Vladeta Janković.

"I ta grupa ljudi, koja se sada muči i bez novca je, brani jedan princip i ustanovu (Univezrzitet) koja mora da se brani i koja postoji više od 200 godina. I sada jedan sveznajući Aleksandar Vučić, jedan 'sunčani' um Vladimir Đukanović i 'brilijantni' Dragan J. Vučićević žele da sruše ono što su pravili Milutin Milanković, Sterija, Cvijić, Mika Alas. Sve to što postoji dvesta godina brani akademska zajednica i ti se ljudi ne bore se samo za novac", rekao je u emisiji Newsnight univerzitetski profesor u penziji Vladeta Janković.

Janković navodi i da vlast ima strah od akademske zajednice jer ona mladim ljudima "otvara oči", i da su to radili u prošlosti kao i sada.

"Probudili su celu Srbiju. Toga se boji vlast, onih koji su intelektualno jači i nadmoćniji i u moralnom pogledu. Onih koji su na taj način moćniji od njih, toga se plaše. Imate sada ministra prosvete koji je dva puta krao, i sad on treba da upravlja sistemom i izdaje naredbe ljudima koji godišnje objave po 200 članaka u najboljim svetskim časopisima. Toga se oni boje i to žele da 'očiste'. Sve što vredi su omalovažili, portisnuli, naveli da ode. I kada drugorazredni potisnu prvorazredne i dobiju to za čim čeznu celog svog trulog veka, nikada i nipošto se neće odreći svega što su oteli", rekao je profesor u penziji.

Ističe da ta vrsta problema postoji i na državnom i političkom nivou, a naročito kada je reč o izborima. Otpor i borbu protiv toga vidi u "daljem širenju svetlosti".

"Treba širiti taj prostor, i izborima se možemo boriti protiv toga. To su uradili mladi koji su prošli kroz Srbiju, nasmejani, vedri, optimistični, puni objašnjenja, puni odgovora, bez straha. To je potrebno, i ako uspemo da sačuvamo to jedinstvo i prebrodimo ovo leto sa svim iskušenjima koja dolaze, to će se nastaviti. Postoje u Srbiji žarišta otpora i može predsednik da jede koliko god hoće i jagode i trešnje, i poziva i pruža ruku. Ali ko će tu ruku, ako drži do sebe, ruku koja na sebi nosi tragove krvi prihvatiti? Ko, dok se ne razreši šta se desilo sa nadstrešnicom u Novom Sadu", navodi Janković.

Podseća i da je njegova generacije prošla kroz istu situaciju, da je loš zakon bio donet, ali da su, kako navodi "preživeli, zahvaljujući solidarnosti". Isitče i da su i tada ustali studenti, a kolege se podržavale.

"Tako je bilo i sada se ponovo taj duh vratio. Prvorazredni ipak neće dozvoliti da ih drugorazredni i trećerazredni potisnu i isteraju van zemlje. Pa kako će onda ova zemlja izgledati ako radikali potpuno zacare? Krenuli smo dobrim putem, prave se i greške, ali treba nastaviti tim putem. Treba da se proširi štrajkačka i otporaška osnova. Da bi se napravio generalni štrajk potrebno je da nema vode, struje, to treba da se pokuša, da se povuku veliki sistemi. Tako je bilo pred 5. oktobar 2000. godine. U ovom trenutku su pokretači to studenti ali to ne smeju biti samo oni. Ovo je sada građanska dužnost svakog čoveka. Ne samo da sedi i gleda šta se dešava na TV-u, već da izađe na ulicu, da se pridruži i vidi šta može da uradi. To je najmanje što svako može da uradi", zaključuje univerzitetski profesor u penziji Vladeta Janković.

Izvor: N1