 |
| Karikatura: Corax |
Sofija Mandić, tekst za Peščanik.net, 30.7.2020.
Osnov formiranja, sastav i nadležnosti Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 predmet su javne debate od njegovog osnivanja 13. marta ove godine. Interesovanje za rad Kriznog štaba se pojačavalo svakom njegovom sumnjivom odlukom ili predlogom; odbijanjima da odgovori na ključna pitanja o toku epidemije i neophodnim merama za njeno suzbijanje; sumnjama da je svesno prikrivao podatke o razmerama epidemije i stanju u zdravstvenom sistemu. Interesovanje za status Kriznog štaba je u izvesnom smislu kulminiralo peticijom lekara „Ujedinjeni protiv kovida“, kojom se traži smena njegovih članova. Istovremeno čuli smo i glasove pravnika, pa i autora Peščanika, koji smatraju da je umesto Kriznog štaba potrebno formirati Republičku komisiju za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, koja ima zakonom propisanu nadležnost da razmatra i predlaže epidemiološke mere.
Ovo je očigledno dovelo do toga da Vlada tokom ove nedelje, četiri i po meseca nakon osnivanja Kriznog štaba konačno saopšti nešto o prirodi Kriznog štaba: on je obrazovan Zaključkom Vlade od 13. marta, u skladu sa članom 33 i 43 Zakona o Vladi.
Vlada bi za zakasneli odgovor možda i zaslužila mršavu dvojku, da je suština odgovora ne zakucava na neprelaznoj oceni. Evo i zašto.
Činjenica da se Vlada pozvala na neki zakon, pa makar to bio i Zakon o Vladi, nužno ne znači da je Krizni štab osnovan u skladu sa Ustavom i zakonom. Član 33 Zakona o Vladi omogućava obrazovanje povremenih radnih tela, radi razmatranja pojedinih pitanja iz nadležnosti Vlade i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja.
Ovde je ključno pitanje – koje su to nadležnosti Vlade, pri čijem razmatranju mogu da pomognu povremena radna tela? Da li u te nadležnosti spada propisivanje mera o suzbijanju epidemije? Sudeći po Ustavu Srbije, odgovor na ovo pitanje je negativan.
Nadležnosti Vlade se pre svega odnose na predlaganje i izvršavanje zakona (koje usvaja Narodna skupština). Ograničavanje ustavnih prava radi zaštite javnog zdravlja moguće je urediti samo zakonom (ne i aktima Vlade ili njenih stalnih ili povremenih radnih tela). Ovo pravilo takođe određuje Ustav u više članova koji regulišu mogućnost ograničavanja prava radi zaštite javnog zdravlja.
U tom smislu, jedina dužnost Vlade od početka ove epidemije bila je da se stara o izvršavanju Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji predviđa nadležna tela, procedure i uslove za predlaganje i proglašavanje epidemioloških mera, ali i same epidemije. Stvaranje alternativnih tela, procedura i mera ne spada u nadležnost Vlade, čak i kada se Vlada pozove na zakon koji joj se učini prigodnim. Ovo nas vodi zaključku da je formiranje Kriznog štaba pravno neutemeljeno podjednako kao i pre Vladinog ovonedeljnog saopštenja. Ako ne i više, imajući u vidu detalje odgovora Vlade Srbije.
Dalje, izuzetno je zanimljivo da se u prilogu saopštenja nalazi bezobalni dopis, koji nema ni donosioca ni potpisnika, kojim se dodatno pojašnjava da je Vlada svojim Zaključkom odredila sastav i zadatak Kriznog štaba. Iz ovog dopisa konačno saznajemo ko su sve članovi Kriznog štaba, ali i dalje ne shvatamo šta je zadatak ovog tela, ni zbog čega je ono osnovano umesto zakonom propisane Komisije.
Takođe, iako o njemu čitamo u saopštenju Vlade, i dalje ne vidimo Zaključak kojim je formiran Krizni štab. Zašto ovog dokumenta nema ni na vidiku – ne znamo, ali možemo da naslutimo.
Naime, prema podacima o održanim sednicama Vlade, 13 marta, kada je navodno donet Zaključak o formiranju Kriznog štaba, nije bilo sednice Vlade. Ako sednice nije bilo ovog datuma, sasvim je logično da ne možemo videti nijednu odluku donetu tokom ove sednice, pa ni Zaključak o obrazovanju Kriznog štaba. Istog Zaključka nema ni među dokumentima sednica održanih neposredno pre ili posle 13. marta.
Sve ovo ukazuje samo na sledeće – da je Krizni štab nesumnjivo vazalno telo, kako ga je odlično nazvala Vesna Rakić Vodinelić. Ono ne služi nikome i ničemu do Gospodaru zaraze, uz neophodne televizijske i lažne efekte samostalnosti. Ukazuje i da ukidanje ovog tela treba da vodi formiranju zakonom propisane i nekompromitovane Komisije. Duga će biti pandemija, imamo vremena da i to dočekamo.
Na kraju, ovo nas opominje da će sutra, istom metodom, Vlada formirati inspekcije, lokalne samouprave, sudove i druge državne organe kao svoja povremena radna tela. Zašto i ne bi? Vlada i vladajuća partija ih tako doživljavaju. Kao sopstvenu povremenu i produženu ruku. Ako prođe sada, nema razloga da se to ne desi i svaki sledeći put.
