Piše: Svetislav Basara
Da sam bio dibidus u pravu onomad - kad sam na pitanje novinara zagrebačkog Večernjeg lista, a da šta ja mislim o političkoj situaciji i perspektivama u Srbiji, odgovorio da je mnogo veća verovatnoća da Visoki Vučić jednoga dana evoluira u pravcu liberalne demokratije, nego da se liberalno demokratske ideje zapate u takozvanoj opoziciji - uverio sam se pre neki dan, kad sam čuo rafal iz puškice Jeremića Vuka, koja za razliku od puške Imenjaka mu, Mandušića, ne puca ubojito nego prazno.
Evo šta je Vuko ispalio na konstitutivnoj sednici gradskog odbora NS u Nišu. „Revanšizam za koji se NS zalaže“ - pripretio je Jeremić - „znači da će po promeni vlasti biti trajno zabranjen rad Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) i „svim derivatima“ Srpske radikalne stranke (SRS), uključujući i Srpsku naprednu stranku (SNS).“
Vuko je tom spisku je dodao i zabranu TV Pink, a onda je prešao u fazu revolucionarnog terora i najavio hapšenje Ane Brnabićke i Aleksandra Vulina. Interesantno (i znakovito) Visokog Vučića nije pomenuo.
Kao što znate, moja neznatnost u suštini nema ništa protiv nasilnih smena vlasti i revolucionarnog terora, ne zato što smatra da je to dobar način promene vlasti, nego zato što dilbere koji imaju petlju, muda i mehanizme za prevrat savršeno boli qwrz što bi moja neznatnost imala nešto protiv. Takvi, naime, ne traže izbornu bazu i - naročito - ne prete. Naprotiv. Pre nego što nasilno strmopizde neki režim, obično obećavaju reke meda i mleka, zemlju seljacima, fabrike radnicima i tako to.
Ono, fakat, kad se domognu vlasti, dilberi-prevratnici okrenu ćurak naopako i stanu da prave ršum, imali smo mi - praktično doskora - i takve primere u našem bogatom istorijskom iskustvu jer su - pre nego što je u opticaj vraćena svetosavska paradigma - u Srbiji na vlasti bili dilberi koji su se na vlast uspentrali revolucionarnom putem.
Sledi pitanje od 1.000.000.000 sendviča: Da li vama Vuko Jeremić, a. k. a. Guzijan, liči na dilbera koji ima petlju, muda i mehanizme da nasilno strmopizdi vlast? Meni ne. Sad će učesnici osnivačke sednice gradskog odbora NS u Nišu graknuti da Jeremiću i nije namera da režim svrgava nasilnim putem, nego (pretpostavljam) na izborima.
Sledi pitanje od još 1.000.000.000 sendviča: Da li vama Jeremić lični na čoveka koji će osvojiti vlast na bilo kojim izborima? Meni ne. Naprotiv, liči mi na čoveka koji se svojevremeno obreo na vlasti, ne zahvaljujući svom političkom radu, nego preko veze i uvlačenja u JexS-ovo dupe, što je obojici donelo privremeno zadovoljstvo.
Pa, zašto onda Jeremić puca - to jest kenja - iz prazne puške. Evo zašto. U nadi da će, obećavajući radikalne revanšističke mere, privući simpatije glasačkog tela na njega i njegovu (jebenu) stranku. Opet ćorak. Biračko telo sklono radikalnim, revanšističkim merama, već su privukli radikali. Kome se onda Jeremić obraća? E, to je pitanje od 1.000.000.000.000 evra, ne sendviča.
