Piše: Svetislav Basara
Rotopalankina spoljnopolitička uređivačka politika se zasniva na monitoringu promena Visokih Raspoloženja. Kad, recimo, Rotopalankin glodur i kolegijum primete da Visoko Mesto emituje pro(zapadno)evropske poruke, Politika se oda (umerenom) evroentuzijazmu.
Ako li pak Visoko Mesto preumi i stane da šalje, Politikinom srcu drage, prijateljske, dimne signale u pravcu Kremlja, Rotopalanki to dođe ko kec na deset pa očas posla zaseni sputnjicu, Milinčićku.
Na tom poslu prednjači - mada ni ostala Politikina pera nisu za baciti - određeni Slobodan Samardžija, novindžija od sorte koja se početkom dvehiljaditih zvala „novinar u civilu“. Površno bi bilo reći da Samardžija širi rusku „meku moć“ - umal, grešna mi duša, ne napisah „meki qwrz“ - i da dezinformiše javnost. Daleko od toga. On javnostima Cincarsko-kalburske čaršije, Slavskog Pojasa i Kitaj Goroda podastire upravo one informacije koje one žele da čuju, ali su odveć tupoumne da ih koliko-toliko suvislo artikulišu.
Tema naše današnje kolumne je Samardžijin tekst „Poljska traži sebe u Novoj Evropi“, za koji je povod bio luping Leha Valense da „populaciju Rusije valja smanjiti za 2/3 i nahuškati neruske narode u RF na pobunu“. Leh je očito povredio Samardžijina patriotska osećanja, pa je rečeni naoštrio plajvaz - umal, grešna mi duša, opet ne napisah qwrz - i napred pomenutim javnostima podastro sočinenije, od sorte zbog koje sam vaktile smislio reklamni slogan - „Kenjajte na Politiku“.
Pre nego pređemo na meritum stvari, najpre reč-dve o Valensi i njegovom vaistinu pogolemom lupingu. Uspešni sindikalista iz osamdesetih, Valensa je posle strmopizda komunizma postao vrlo neuspešni predsednik Poljske Republike, koji je, na sreću Poljske, bio sputan ustavnim ovlašćenjem, pa je - pre nego što je završio u ropotarnici istorije - napravio popravljivu štetu. Valensina zvezda je dibidus potamnela kad se pojavila informacija da je bio saradnik poljske Udbe. Da ne dužim: Leha Valensu, osim Nasamardžije, u Poljskoj i svetu više niko ne uzima ozbiljno.
Čudna je seljačka anatomija. Kad god zine guzica, automatski se prošire i zenice, pa kristalno jasno vidi stvari koje ne postoje. Tako je i Samardžija „prokužio“ da Valensa govori ono što Amerika i Poljska misle i planiraju. Da ne bude zabune: 95% poljske populacije i 95% američke administracije verovatno ne bi imalo ništa protiv smanjenja ruske populacije za 2/3, ali i poljska populacija i američka administracija dobro znaju da je to nemoguća misija, pa i ne pomišljaju na napoleonovske avanture.
Tek sad dolazimo do srca Samardžijinog mekog qwrza, pardon - moći. Samardžija piše - a Politika uredno štampa - da „Amerika vodi rat protiv Rusije na terenu Ukrajine“. E sad, mora da će onaj naš Marsovac - koji se nedavno pretplatio na Politiku - pomisliti da je US Army došla na „teren Ukrajine“ i s tog uslužnog terena povela rat protiv Rusije. I zaslužio je tako da misli kad se pretplatio na Politiku, za koju sam smislio novi slogan - „Povraćajte na Politiku“.
