Teofil Pančić, kolumna za portal Radija Slobodna Evropa
Pojavljivanje novog informativnog medija u Srbiji, kao i bilo gde u svetu, samo po sebi trebalo bi da bude dobra stvar: ono osnažuje pluralizam glasova, pogleda, mišljenja. Osnovna zamisao svakog novog medija, bez obzira da li su to novine, portal, televizija li radio, po naravi stvari je da "pokrije" deo medijskog spektra koji je do tada bio nedovoljno dobro zastupljen, i da publici ponudi nešto što u drugim medijima nije mogla da nađe: drugačije informacije, ili drugi ugao iz kojeg se na njih gleda. Tako se obogaćuje medijski prostor u demokratskom društvu.
Šta tačno od toga Srbiji nudi novopokrenuti RT Balkan, ispostava kremaljske državne propagande na srpskom jeziku? Svoj je medijski život RT Balkan započeo parolom "Kosovo je Srbija", a to je ionako preovlađujuća "zavetna lozinka" u ogromnoj većini medija u Srbiji, a nastavio "proruskim" izveštavanjem o ratu u Ukrajini, što je takođe dominantan ton u svim najpopularnijim srpskim medijima. Takođe, ni obrada drugih važnih tema ni po čemu bitnom se ne razlikuje od onoga što bi se moglo nazvati glavnom strujom medijske produkcije u Srbiji, od one "državne" do one tabloidne.
Drugim rečima, ispada da RT u Srbiji ne donosi ništa posebno novo i drugačije na sadržinskom planu – što, doduše, manje govori o samom RT a više o stanju duhova u srpskim medijima i Srbiji uopšte. Umesto sadržaja, biće da je sama zvanična prisutnost ovog kremaljskog medijskog oruđa ono što je prava vest i prava novost. A to onda prevazilazi okvire novinarstva i tiče se "visoke politike" sa, doduše, poslovično niskim performansama – dakle, baš takve po kojoj je Srbija u eri Aleksandra Vučića već notorna. I čemu agresija Rusije na Ukrajinu nije ništa mogla ni dodati ni oduzeti, nego je možda samo ogolila neke procese koji su ranije bivali makar ovlašno i forme radi skrivani.
Činjenica je, dakle, da je u Srbiji otvoren prostor za medij koji se pokazao i dokazao kao megafon jednog autoritarnog režima i kao deo ratne mašinerije Kremlja, i činjenica je da je taj medij, ili kako već da ga nazovemo a da definicija bude održiva, nedobrodošao u Evropskoj uniji od marta 2022. kao platforma "ključna za širenje ruske propagande", i na meti je širokog paketa sankcija protiv zvanične Rusije.
Kako, dakle, da tumačimo te činjenice?
Jedna je mogućnost da zaključimo da je Vučićeva Srbija šampion bezobalnih medijskih sloboda i da nju, upravo zbog tako visokih standarda koji prevazilaze mediokritetske evropske domete, sankcije EU i ostalo ni na šta ne obavezuju. Neka se Evropa ugleda na Srbiju, a ne obrnuto! Srbija, dakle, "drži čas", pa ko ume da razume, neka razume i neka uči.
Nevolja je samo u tome što ništa od toga ne da nije tačno nego je upravo u grotesknom raskoraku sa stanjem stvari. Malo gde na evropskom kontinentu su mediji toliko sasužnjeni i poniženi kao u Srbiji.
Biće, dakle, da je ipak u pitanju ono drugo: gostoprimstvo za RT Balkan nije deo impresivne pluralističke širine, nego uzajamne solidarnosti autokrata koji sarađuju na istom poslu. I svakako deo tvrdokorne odlučnosti Vučićeve vlasti da se ne solidariše, ako i kad baš ne mora, ni sa napadnutom Ukrajinom ni sa naporima da se režim u Kremlju sankcioniše zbog onoga što čini.
U međuvremenu, neki valjda i dalje veruju da "Vučić samo priprema teren" za pridruživanje sankcijama Rusiji i za konačno ozbiljno i bespovratno otvaranje evropske perspektive za Srbiju, čega u sadašnjim okolnostima, sasvim razumljivo, ne može biti bez nedvosmislenog stava o agresiji na Ukrajinu – stava koji podrazumeva i odgovarajuće postupanje i ponašanje. I što ih više konkretni potezi zvaničnog Beograda demantuju, to su oni ubeđeniji da ovaj navodno brižno planirani strateški preokret "samo što nije".
Za to vreme, Srbija tone sve dublje u močvaru, besperspektivnost i bespomoćnu izloženost destruktivnim hirovima dvojice autokrata: jednog domaćeg, a drugog uvoznog, ali navodno "bratskog".
Pa dobro, bar je Ilija Čvorović najzad srećan, jer više ne mora da silazi u podrum da čuje "šta kaže Moskva".
