Vučić prezire radničku klasu



Izjava Aleksandra Vučića da je “40 sati rada malo” i da bi na sedmičnom nivou trebalo više da se radi pokazuje da predsednik Srbije prezire radničku klasu a stav koji je izrekao zaslužuje najoštriju osudu, smatraju sagovornici Danasa.

Podsećanja radi, tokom svog obraćanja javnosti, u utorak 29.aprila, predsednik Vučić je, između ostalih, odgovorio i na novinarsko pitanje kako komentariše to što je u Crnoj Gori uvedeno sedmočasovno radno vreme.

Predsednik Srbije je rekao da je to “dodvoravanje narodu” i potom nastavio.

– Jedna politička partija došla je kod mene i jedan od uslova za saradnju sa SNS-om bio je da se ne radi nedeljom, te da se radno vreme smanji na sedam sati. Još malo, pa da se ne radi uopšte. Svi smo se mi i približili tome, vidite koliko odmora imamo, koliko idemo na ‘city break’ destinacije – poručio je Vučić i dodao da dok je predsednik i bude imao uticaj u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, to nikada neće prihvatiti.

Predsednik Srbije je istakao da “srećom po vas moj mandat uskoro ističe pa vi onda izaberite te pametne koji vole da ne rade ništa, a da zemlja ide napred”.

– Objasnite mi kako je moguće da za 35 sati uradite isto kao i za 40 sati. Inače, mislim da je 40 sati malo radnog vremena i baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu. Čovek mora da radi više – rekao je Vučić.

Ovakav stav predsednika Vučića izazvao je zgražavanje u javnosti a sagovornici Danasa naglašavaju da je u izrečenom najuvredljivije omalovažavanje čikaških radnika koji su na demonstracijama održanim 1.maja 1886. istakli zahtev za osmočasovnim radnim vremenom.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović kaže za Danas da je reč o potpunom skandalu i smišljenoj izjavi predsednika Vučića koja nije data slučajno dva dana pred obeležavanje Međunarodnog praznika rada.

– Vučić je ovakvom izjavom pokazao da prezire radničku klasu i da uopšte ne mari za interese njenih pripadnika. Predsednik Srbije često izražava izrazito antiradničke stavove a svojevremeno je veoma pohvalno govorio o nekadašnjoj premijerki Velike Britanije Margaret Tačer koja je tokom svoje vladavine povukla niz poteza pogubnih po interese britanske radničke klase i sindikalnog pokreta u toj zemlji. Vučić ne mari za radnike i ne interesuje ga njihov položaj dok upornim zalaganjem da nedelja mora da ostane radni dan za trgovce, odbijanjem skraćenja radnog vremena, tolerisanjem minimalne zarade niže od iznosa minimalne potrošačke korpe itd pokazuje da je jedino što ga zanima interes stranih investitora – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, Vučić se na najgrublji način ruga tradicijama radničkog pokreta i njegovim pripadnicima koji su izgubili život u borbi za socijalnu pravdu i bolje uslove rada.

– Pri tome Vučić zanemaruje činjenicu da se u Srbiji u proseku radi više od 40 sati sedmično. Naravno da bi trebalo ići na skraćenje radnog vremena i to je nešto što je uvedeno u mnogim državama pa nema razloga da ne bude i kod nas. Međutim, s obzirom na ovo što je izgovorio ne bih se iznenadio da se Vučić u jednom trenutku založi za povećanje broja radnih sati tokom sedmice i ako do toga zaista i dođe “Sloga” će se tome kategorično suprotstaviti. Izjava koju je dao pak iziskuje združenu osudu svih sindikalnih centrala u zemlji. Međutim s obzirom na to da u Srbiji nije prisutna volja kod svih sindikata za zajedničku reakciju u ovakvim i sličnim situacijama, iako bi trebalo, do toga nažalost ipak neće doći -poručuje Veselinović.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović navodi da je izjava predsednika Vučića za svaku osudu i da demonstrira da je državni vrh Srbije aspolutno odvojen od realnosti, odnosno činjenice da zaposleni u našoj zemlji rade naporno a žive veoma teško.

– Posebno je za osudu jer se onim što je rečeno nipodaštava borba za radnička prava u kojoj su ljudi gubili živote da bi ona dala rezultate. Generacije radničkih aktivista su se zalagale za osmočasovnu radnu sedmicu, za osam sati odmora i osam sati slobodnog vremena. Za žestoku osudu je što se ovakvom izjavom napada na te tekovine. U Srbiji veliki broj radnika radi druže od 40 sati sedmično umesto da se sa razvojem veštačke inteligencije i robotike broj radnih sati smanjuje -naglašava naš sagovornik.

Sa zahtevom da se uvede osmočasovno radno vreme 1.maja 1886. godine u Sjedinjenim Američkim Državama je počeo generalni štrajk koji su proglasili sindikati u kome je širom zemlje učestovovalo između 300 hiljada i pola miliona radnika.

Protest je posebno brojan bio u Čikagu gde je 3.maja nakon konfrontacije štrajkača i štrajkbrejkera (radnika koje je poslodavac angažovao po proglašenju štrajka i prestanku rada zaposlenih) ispred fabrike mehaničkih žetelica Mekkormik policija pucala i ubila dvojicu štrajkača. To je sutradan dovelo do demonstracija na čikaškom trgu Hajmarket na kojima su takođe izgubljeni ljudski životi.

Izvor: Danas