Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Krade se na sve strane! To je tvrdnja koja se ne dokazuje niti se osporava. Lupeži su posebna vrsta ljudi, oni žive od svog posla kao i mi, možda malo bolje i malo stresnije, uz nešto drugačije razumevanje straha od slobode. Najveći od njih su gospodari i nose u sebi ugled države. Organi gonjenja su njihovi čuvari.
Postoje kategorije i hijerarhija među tim posebnim ljudima, uzdizanje i pad ugleda, usponi do vrha, gospodarenje strahom, gubitak lopovske časti. I među njima se, ako izuzmemo stalež iz prvog pasusa, velika dela postižu uz pomoć dara ili se propada zbog malera, baksuza i cinkaroša. U tom svetu ima svega, kao i u svetu za koji smo uvereni da je naš: kokošara, secikesa i uličnih razbojnika, ukoljica, upornih glupana, nasilnih budala, ali i umetnika. Svi prizori koje gledamo pred sobom, sabrani su u jedan isti. Osim onih koji su zaista posebni. Strastveni ljubitelji tuđih skupocenih stvari, recimo, za malo pa sa biografijom Arsena Lupena.
Takav je bio Goran Radojević, do pre neki dan fudbaler iz Kaluđerice. Umetnik da bude pred svima i da ga nema nigde. Da ga Interpol traži po celom svetu kao posebno milo nestalo lice, osim u Kaluđerici. A bio je jedino tamo gde ga niko nije tražio. On nije bio bilo ko, nego Pink Panter, čuvar svoje tamne ružičaste biografije. Onaj koji je 2008. iz muzeja u Cirihu sa svojim čoporom ukrao čuvenu sliku Pola Sezana, Dečak u crvenom prsluku. Dečak je vredeo preko 100 miliona dolara. I cena te slike a ne slika sama vodila je prema tragovima nestale divljači.
Dobro, bilo bi preterano je reći da je Panter u svojim nogometnim nastupima bio zvezda, i da su ga jurili preprodavci talenata. Možda i bi, samo da su znali šta je sve u stanju da odigra. Goran ima 47 godina, i igra (igrao je) za FK Kaluđerica u veteranskoj ligi Beograda. Uglavnom u napadu. Takva je staračka liga: uđeš u igru, ne mrdaš mnogo. Ne trčiš ka lopti, čekaš da ti nadođe. Tvoje je da je primiš loptu i pošalješ tačan pas. Silni rekreativci poumiraše u balonima na malom fudbalu zbog loše doziranih napora. Goran je bio u dobroj stajaćoj kondiciji. Ali, umeo je da potrči kad poželi, davao je golove. Igrač koga je publika volela. Ozbiljna, četvrta veteranska liga, opaki loptaški penzioneri koji igraju na stari šarm, na jedan trk i jedan potez.
Početkom veka, Pink Panteri su doveli do bede mnoge juvelirnice, kockarnice, markete posebno skupih satova, salone sa neprocenjivim slikama. Kao što je, na primer Cirih i Dečko u crvenom prsluku. Bili su nenasilni i neuhvatljivi. Među njima je bila Olja Ćirković, bivša košarkašica bivša zatvorenica. Pisac memoara iz apsane, avanturista, rob svog uzbuđenja koja nadmašuju sva druga. Maskota Pink Pantera, nežna varijanta i graciozni začin spektakularnih krađa.
U nekim predanjima, Panteri su postali deo srpske lopovske mitologije, među osrednjim lopovima ikone nacionalnog ponosa. Tema za kafanske priče obogaćene mnogim nepostojećim podvizima i mitovima o pljačkaškoj svemoći i nedostižnosti srpskih genijalaca. Ime koje je sebi dala ta franšiza svakako sadrži jaku dozu samoironije. Ali i sugestiju o bezazlenosti: nije to ništa, samo crtani film. Lagani tanc uz muziku Henrija Mancinija, smešni hod simpatičnog pantera po pećinama Sezama sa blagom koje samo valja pokupiti.
Piter Selers je bio junak serije o Panteru, a mnogo kasnije i Stiv Martin. Bile su to neodoljive komedije nastale na crtanom stripu o junaku koga su generacije sedamdesetih poznavale pod imenom Panter Panta. Pink je u Srbiju došao mnogo kasnije.
Srpski panteri su već dugo u istoriji slavnih poduhvata. Mnoge grupe su razbijene. Sa nekima od njih, valjda iz zavisti ili sukoba oko plena, zaratio je nekadašnji Vučićev vojnik i čuvar Belivuk, pa je jednoga i samleo.
Panter iz Kaluđerice je svakako imao dara i nerava za pljačkaške poduhvate. Ali je postao žrtva odnosa između najvećih i skromnih ambicija, koje je razumeo kako je mogao u nervoznom lopovskom fatalizmu: daj šta daš. Sliku je probao da proda ispod svake vrednosti, za oko 3 miliona evra. Ko to radi? Možda onaj koji misli da mora.
Tako je i uhvaćen i osuđen na 4 godine zatvora. Doneo je odluku da ne ide tamo. Ostaće u Kaluđerici, tu ni taksisti još nikoga nisu pronašli. I niko ga godinama nije ni tražio, Kaluđerica je velika tajna.
Ali, prokleti fudbal! Izgleda da je svuda isto: kriminalci rukovode ili igraju, od prve do veteranske lige. Policajci su došla na meč godine Četvrte A divizije između Kaluđerice i Brodarca, sačekali su da vide dva tri izuzetna poteza Pantera i rekli: Ajde umetniče, kreći.
Mogu li samo da završim utakmicu? - pitao je Panter pre nego što je ostavio svoj tim sa veteranom manje.
Ovo je samo basna. Panter koji govori će biti u kavezu. Uz nešto preostale slave i bizarni kraj karijere.
Kraj karijere? Pa ona je postojala samo u časovima pljačkaškog uzbuđenja. Već su mu ponudili nagodbu. Takvu mi je tajnu o uslovnoj slobodi sinoć otkrio taksista iz Kaluđerice. Da odleži malo, a posle da radi bar za stranku. Ima tamo posla za njega. Postao je slavan, biće na listi.
Panter je navodno dao ovu izjavu:
Nikada sa tim lopužama.
